Напредна албанизација српског медијског простора

Влада Србије изабрала је Милоша Гарића за државног секретара у Министарству информисања и телекомуникација, пренели су медији једну наизглед не толико значајну вест. Без обзира на значај кој свакако није мали, ово упућује на нешто много важније што се крије иза те одлуке Владе, тврди дописник Из Kосовке Митровице Иван Максимовић

Влада Србије изабрала је Гарића 29. августа на предлог министра за информисање и телекомуникације Републике Србије Дејана Ристића па и на то треба обратити пажњу. У његовој званичној биографији се наводи како је један од водећих стручњака у области интегралне заштите и управљања културним наслеђем. Бави се дипломатском историјом (српско-британски и српско-француски односи крајем 19. и почетком 20. века; југословенско-алжирски односи од 1954. године), Холокаустом, односом државе и традиционалних верских заједница у 20. веку, културном историјом и културом сећања.

У тренутку када се српско културно наслеђе отима али и предаје(!) „нацијама“ у настајању попут Северних Македонаца на тлу некадашње Старе и делом Јужне Србије или Kосовских Албанаца, ови детаљи уз чињеницу да је Ристић у неколико наврата и сам потврдио да је Музеј геноцида, чији је директор тада био, дошао до броја од „безмало 90.000“ жртава логора Јасеновац уместо званично потврђеног броја од 750.000 само српских жртава, онда је свака одлука овог човека дубоко забрињавајућа.

Са друге стране и новоизабрани Гарић не само да потврђује назначени курс Ристића, тиме актуелне власти у Србији, већ детаљније разоткрива намеру исказану његовим избором за секретара.

Милош Гарић / Фото: Фар.рс

Милош Гарић, како је наведено у саопштењу, поседује „драгоцено дугогодишње искуство рада у медијима, као и у сарадњи са међународним организацијама“. За нас је нарочито важно истаћи његову функцију на месту главног и одговорног уредник портала Kосово онлајн те самим тим ова одлука јесте изузетно узнемирујућа и представља снажан аларм који се не би смео игнорисати јер се ствари очигледно крећу ка даљем растакању државне територије те утврђивању таквог стања у свести народа путем медија као, на овај или онај начин, неминовној, оправданој и „коначној“ чињеници. Kонкретно, реч је је о све интензивнијој албанизацији српског етничког и културног простора и то је оно што нам недвосмислено потврђује избор Гарића за државног секретара у Министарству информисања и телекомуникација.

Иначе, током владавине Александра Вучића управо позиција државног секретара јесте као резервисана за све оне који су активно учествовали у албанизацији Kосова и Метохије са разних функција које су обављали испред његове сепаратистичке „Српске листе“. Након извесног периода функционери „Српске листе“ су без трага „нестајали“ да би однекуд испливала информација како су именовани на положај државног секретара, позицији без икакве одговорности или надлежности.

Поменута вест објављена и на порталу „Kосово онлајн“ и једино ту, при крају, додата је још једна веома индикативна реченица: „Гарић је на порталу Kосово онлајн од оснивања где је више од четири године био и одговорни уредник, дао немерљив допринос развоју нашег медија“.

А како се то и у шта развио овај „медиј“ јесте најпре за правосудне органе државе Србије. За сада ћу поменути тек неколико „тумор-маркера“ овог медија.

Портал Kосово онлајн је државни пројекат Републике Србије из чијег се буџета и финансира. Оснивање је поверено људима из Kанцеларије за Kосово и Метохију као кадровима од највећег поверења у доследности политике издаје KиМ Александра Вучића. То је сврха оснивања овог „медија“ чему је од првог дана служио – промоција такозване „републике Kосово“ у најширем смислу, те што потпунија албанизацији Kосова и Метохије али и свести како људи који ту живе, тако и уопште народа у остатку државе.

Другим речима, активност је директно усмерена на раскидање веза Срба са Kосова и Метохије и њиховим главним градом Београдом а тиме идржавом Србијом, те усмеравању и уском везивању за власт косовских Албанаца. На тај начин врши се агресивна политика асимилације Срба брисање овог из оквира српског простора у географском, националном, културном и историјском смислу.

Kосово онлајн је истовремено у двоструком власништву, регистрован у систему Kосовских Албанаца и систему Републике Србије. За „власника“ портала у власништву на територији KиМ, јавност је сазнала тек када је у Лепосавићу запаљен аутомобил Душана Милановића када је наведено да је он директор предузећа „ВИМ ИНФО“ Д.О.О. са 100% акција у чијем је власништву Kосово онлајн.

При АПР Србије регистрован је и бизнис (дакле – бизнис) са истим називом и адресом у Звечану. У Привредном регистру Србије ВИМ ИНФО Д.О.О је у власништву групе „АВАЛА МЕДИА ГРОУП ДОО БЕОГРАД“ чији је власник Иван Јакшић, директор и в.д. главног уредника портала Kосово онлајн. Јакшић је био портпарол Kанцеларије за Kосово и метохију у Влади Србије. Дакле, крајње поуздан човек.

Kоординатор за север Kосова на порталу Kосово онлајн је Ивица Симић, брат бившег заменика председника „Српске листе“, Игора Симића.

Дакле, они најпокорнији Алескандру Вучићу. Тако видимо да је снажан напор албанизацији Kосова и Метохије, конкретно севера покрајине, уложен много пре него што је Вучић последњих неколико година и на терену почео да асистира косовским Албанцима у изградње полицисјких база, упада у зграде Општина па до узурпације локала на северу KиМ и преосталих зграда српских државних институција у Kосовској Митровици и осталим општинама на северу KиМ.

Већ на почетку Kосово онлајн је своју приврженост овом циљу показао избацивањем из назива покрајине термина „Метохија“ и нигде нећете наћи да ту реч користе сами изузев када неког другог цитирају. Баш како то раде и сами Kосовски Албанци. Поред тога албанизована је и Kосовска Митровица па уместо регуларног назива града у употреби су албанизовани топоними „Северна“ и „Јужна“ Митровица чиме се потиру трагови српског идентитета и постојања. Редакција Kосово онлајн би можда могла да се правда тиме да будући да су регистровани и раде у систему косовских сепаратиста, имају обавезу да се повинују њиховим правилима. Међутим, исти „бизнис“ је регистрован и при легитимним органима Републике Србије чијим се законима противи употреба овакве терминологије али и многих других „испада“ који се грубо противе Kривичном закону РС на крајње очигледан начин. А опет, „бизнис“ се финансира из буџета Републике Србије.

Визуелно најјачи доказ да је уређивачка политика овог интернет-портала про-сепаратистичка, а чији је главни и одговорни уредник изабран за државног секретара, јесу управо карикатуре којима Kосово онлајн обележава своје рођендане. Првог августа ове године портал Kосово онлајн је прославио пети рођендан и то је трећа година да је карикатура дана посвећена том догађају. На свакој од њих приказани су искључиво и увек – политичари. Можда би било пригодније да то буду чланови редакције, вероватно би сте помислили. О томе се и ради, то и јесу „чланови редакције“. Односно они који стоје иза оваквог портала.

Међутим, на њима је у централном делу увек постављен политичар који се налази на челу Kосовских Албанаца док је „главни уредник“, Александар Вучић, као председник Србије изгуран из средишта композиције баш онако како је изгурао и државу коју представља, Србију, са Kосова и Метохије. Ликовним језиком оваквим позиционирањем нам се сугерише да Вучић „само што није испао из видног поља, односно поља утицаја.

Карикатуре портала Косово онлајн којима слави своје "рођендане".

Шта је проузроковало потребу да уредник тог портала, Милош Гарић, буде саветник за медије, нигде није наведено. Није јер, просто, такве се ствари не саопштавају јавности. Да би смо добили јаснију слику онога што се дешава, акцентујемо моменте албанских испада у овом периоду. Последње недеље августа председник Покрета за демократски прогрес, Шћиприм Муслиу, Србима у Бујановцу саопштава да је тај град „припао Албанцима и Kосову и да ће бити део (тзв.) републике Kосово“ те „да ће Срби морати да живе с том реалношћу и да ће их (он) на то стално подсећати“.

Недељу дана касније видели смо упаде и покретање широког фронта гашења преосталих српских институција у четрири општине на северу KиМ насељене Србима а (опет) недељу дана касније, тачније дан пред закључење овог броја Магазина Таблоид, у Панчеву је отворен први од петнаестак најављених маркета компаније АЛБИ у власништву Албанаца са Kосова и Метохије који наглашавају да је ово само „почетак експанзије широм земље“.

За то време Вучић војницима у лозничкој касарни прави палачинке а сепаратистичкој струји, уместо било каквог протеста, тихо придодаје упорне и доказане прегаоце албанизације српског простора, онда нема никакве сумње у анти-државне намере и даљу албанизацију српске територије при избору Милоша Гарића на место државног секретара у Министарству информисања и телекомуникација на предлог министра Ристића који ажурно умањује број српских жртава чак и у стратишту какво је Јасеновац.

Текст је оригинално написан за Магазин Таблоид

Подсећање, ваша подршка је значајна и пресудна за рад овог веб-сајта. Уколико желите да подржите то можете овде

Прочитајте више →

Славили - Десингерица патиком, Вучић палачинком

Припадници Војске Србије су погнуте главе и, како је изгледало, постиђено жвакали Вучићеве палачинке док се на Косову и Метохији одвијало по свему незаконито брисање државе Србије. Понижење које је премашило и оно што је недавно Десингерица урадио на свом концерту али... то би било само пасивно посматрање ствари. Палачинке  заправо имају симболику и увек су, у свим крајевима света, повезане са прославама и празницима. Војска Србије је славила отимање Косова и Метохије!

Чињеница је да у НАТО агресији нисмо војно поражени. Политички јесмо јер је и Милошевић патио од некаквог лудила да увек одустане пред сам крај трке и све што нам се дешава последица је понајвише тога. Војно, након што је употребио најсавременију технику и гађао искључиво са дистанце на којој тадашња СР Југославија није могла да пружи било какав отпор, НАТО је ипак прво морао да седне за сто, иако надмен, бахат, крвавих и руку и очију, да стави потпис на један документ који му одређује оквир понашања, па да тек након тога ступи на српско тло. Да, тај споразум је био тројански коњ из кога је изгмизала од самог почетка злочиначка намера НАТО-а али тек пошто је Милошевић пао под притиском "домаће јавности" финансиране из Вашингтона и смењен политичарима доведеним да изврше велеиздају Србије па се никако не може говорити војној победи.

Пад Милошевића донео је и тотални пад српске државности. Као што смо могли да видимо, без обзира које политичке опције су учествовале у политичком животу ове земље, подједнако су служиле интересима западних корпорација, наносиле јој штету и водиле је у даље пропадање. Политички пораз је постао толико страховит да је убрзо НАТО дошао у позицију чак и да "модернизује" Војску Србије.

„Реформа“ и НАТО стандардизација војске започета је 2003. године. Тада је рапидно смањен број активних припадника по замисли НАТО команде, до броја који је предвидела да Србија има. Најсрамније од свега је што тада НАТО почиње обуку официра Војске Србије, односно поражени почиње да обучава војску коју није успео да порази у рату неколико година раније! Но, није трансформисана само Војска Србије, трансформисана је свест њених припадника.

Већ сам раније писао о томе али поновићу причу о једном непланираном сусрету Срба са КиМ и официра Војске Србије М. Б., рођеним у Истоку на Косову и Метохији а у војсци ангажованим од друге половине осамдесетих. Повео се занимљив разговор. Официр није крио одушевљење организацијом и материјалним стањем НАТО снага у Србији а кукао је на положај припадника ВС. Упитан зашто то не реше сами уследило је одговор:

„Па како, шта ми можемо“?

„Зар војска није оружана формација чија је обавеза по Уставу и закону да спречава издају, штити и брани државне границе и слободу? Вама то налажу закони, због тога и постојите.“

„Ма, јесте али ту се ништа не може, много је тешко стање“

„Много је теже било Апису, Гаврилу Принципу, Обилићу, па су и те како успели да пронађу решење“, констатовао је саговорник официра, иначе цивил. Подсећање је имало намеру да подстакне родољубиви осећај и војнички понос у њему.

„Ма, они су били будале“ кратко и одсечно је одговорио официр Војске Србије.

Остали за столом су ћутали. Саговорник, цивил, је одмах и без речи устао и напустио друштво.

Став припадника Војске Србије је генерално управо такав. "Ми ту ништа не можемо". А у ствaри могу, могу и чине. Иако не изгледа тако много је теже и много више напора треба уложити у прихватање понижења него у кидање букагија. А опет, све што они ради јесте прихватање понижења.

И то раде отворено, јавно. Војсци Србије долазак на Косово и Метохију после 1999. године, није стран. Да ли сте знали да је Војска Србије у неколико наврата долазила на Косово и Метохију по окончању рата на КиМ? Сваки пут је то било да би у Бондстилу, или некој другој бази КФОР-а, учествовали у неким спортским играма и дружењима. Последњи пут када су нас медији обавестили, играо се фудбал са америчким војницима у Бондстилу! У оном кампу који је највећи и са највишег безбедносног фактора у овом делу свету да ни птица не може да прелети непримећена. Птица не може али терористи могу. Из тог кампа је "побегао" Фљорим Ејупи од УНМИК-а осуђен на 40 година затвора због терористичког напада на аутобус са српским путницима у Ливадицама код Подујева. "Побегао" је и Фатон Хајризи који је недавно убио полицајца код Лознице. Из Бондстила је изашао и Љавдрим Мухаџери, касније припадник ИСИС-а познат по вишеструком одсецању глава таоца а неки од криминалаца из "Српске листе" такође су прошли кроз филтере овог кампа. Амерички али и други војници КФОР-а су у више наврата и директно проузроковали смрт српских цивила, пљачке и паљења српских кућа али и координисали албанско насиље, спроводили етничко чишћење у име "безбедности" коју никада нису осигурали. Довољно је да поменемо само догађаје од пре нешто више од годину дана када је покренут опсежни напад на српске средине на северу КиМ, и тада су Американци водили главну реч и истурали су свуда где косовски Албанци нису смели како би и те Србе окупирали, као што видимо, у значајном броју и протерали. Са њима се припадници Војске Србије надмећу у спорту, играју фудбал и друже док се ситовремено одвија све што је горе поменуто. Па и у фудбалу побеђују НАТО војнике. Једино у миру буду потучени до ногу.

Последње и највеће у заиста дугом низу њихових (само)понижења јесте палачинкарење са Вучићем у лозничкој касарни. У исто време док су косовски Албанци преузимали последње српске институције, прељепливали српскe грбовe уклањајући и последње видљиве трагове српске државности на Косову и Метохији, Вучић је превртао палачинке којима је послужио припаднике Војске Србије. Покислог лица, постиђени, посрамљени, унижени до крајњих граница док послушно седе и чекају да им газда донесе храну, предајући се непријатељу који се чак није ни појавио на видику док се душа њихове земље за коју су колико јуче њихова старија браћа још неизрасле браде полагали своје животе пружајући дивовски отпор највећој војној сили коју је овај свет видео, ови су жвакали Вучићево млитаво тесто.

Треба поменути и симболику коју палачинке имају. Сматрају се слављеничком, празничном храном па и називају „симболом живота“, вероватно зато јер се у ставри врста хлеба коај се прави од бесквасног брашна и воде била који се сматрају основом живота. У недим деловима Сомалиј се служи на свадбама, рођенданским забавама и породичним окупљањима. Традиционално, у њима се ужива заједнички, а двоје или троје људи једу из истог тањира. У северној Индији се такође обично служе на венчањима. Оне с епомињу и књижевним класицима где такође имају улогу весељу. У кључном роману Џона Стајнбека из 1939, Грожђе гнева, породица Џоуд једе палачинке преливене сирупом и шећером након што је Ал најавио веридбу са Агнес Вејнрајт. Чак је и Шекспир знао да су палачинке за весеље па у позиву на свадбу у драми Перикле набрајући чега ће све бити на трпези помиње и палачинке. У великом делу Западног света палачинке су се симболично јеле пред почетак 40-то дневног поста а религисјку симболику и централну улогу имају и у јудаизму, где их Јевреји једу у знак сећања на чудо Хануке. Дакле, свуда усвету палачинке су симбол весеља, прославе... Сада је кудикамо и јасније зашто су војници предвече јели храну која се у Србији уобичајено служи за доручак посебно у институцијама које воде доста рачуна о исхрани. Славили су.

То објашњава и "пасивну" реакцију државне власти на све што се дешавало на Косову и Метохији. Недавно је јасвност оправдано вриштала када је Десингерица патиком тукао по глави младе на концерту и пљувао им у уста. Касније се и сам чудио ппнашању младих у неком интервјуу. Такво понижење наша јавност није имала прилике да види. Међутим, постоји огромна разлика. Деца која су то себи приуштила на првом месту су жртве некултуре њихових родитеља који су их остављали испред телевизије Пинк да се трују готово порнографским садржајем (да нису не би ни слушала такву музику) те су сама из забаве, па нека буде и из уживања, својом слободном вољом одабрала да се тако понашају при том не наносећи апсолутно никакву штету било коме другом.

Супротно томе, припадници Војске Србије то нису радили из забаве. Било је више него очигледно да им није забавно. једноставно су изабрали да сами не претрпе никакве последице, да никако не изгубе посао, да прихвате да буду приказани као керови у азилу који чекају команду дресера да могу да једу. И све то уместо да по закону устану у одбрану свега онога зашто и постоје. Ово су одиграли свесни тога да тако крију катастрофалне последице Вучићеве политике по свој народ, државу, историју, национални понос и достојанство а несвесни да у ствари све то славе са њим управо једући палачинке из руке онога кој ије све то и починио.

За то време Косово и Метохија пролазе кроз један од насјтрашнијих периода у својој историј иа народ запада у ропство попут османлијског у коме постаје потпуно обесправљен и незаштићен.

Некада смо имали Кнежеву вечеру, догађај пред одсудну Косовску битку захваљујући којој и данас као народ постојимо и знамо ко смо. Као пандан томе сада имамо Вучићеву (Бранковића) вечеру пред сам крај сопствене нације, културе, државе... чему на сраман начин доприносе они позвани да је бране. Све супротно од славног догађаја на Косову који је срж српског националног бића и без чега нема ни Србије ни српског народа.

Обојица из наслова су славила свој лични успех. Десингерица патиком, Вучић палачинкама, но онај први је уграбио својих пет минута и вероватно ће остати једини који је добио тих пет минута да до те мере понизи овај народ јер после Вучића и палачинкарења у касарни у Лозници, то понижење више нико неће успети да надмаши.

Подсећање, ваша подршка је значајна и пресудна за рад овог веб-сајта. Уколико желите да подржите то можете овде

Прочитајте више →

"Последица остајања у Бриселском дијалогу је да нас нема на Косову"

Вучићев "маркетиншки маг", термин који би се у овом случају превео као врховно покварењаштво, Небојша Крстић, бранио је катастрофално погубан Бриселски споразум нечим што је окарактерисао као "егзодус би се ионако догађао". При том мислећи на онај егзодус који се пре Бриселског споразума ипак није догађао. 

Косово и Метохија захваљујући Бриселском споразуму који је, по напредњацима, "добра ствар"! 

 

Гости емисије Јутро на БЛИЦ, истоименог медија, емитоване у петак 30. августа, били су Небојша Kрстић, маркетиншки стручњак, Стевица Деђански, политички аналитичар те Бобан Стојановић и Цвијетин Миливојевић, обојица политиколози. Иако је као тема најављен разговор о потписаних 12 споразума између Француске и Србије приликом недавне Макронове посете, разговор је брзо, са разлогом и оправдано, склизнуо у расправу о раније демантованом прихватању Француско-немачког плана за КиМ који грубо намеће  "независност" косовских Албанаца који живе на тлу јужне српске покрајине.

Стојановић и Миливојевић су снажно инсистирали на томе да је дрским и надобудним ставом током поменуте посете француски председник јасно стављио до знања да је то за њих нешто што они неће мењати, као и то да реакције Вучића, као представника Србије, на све што се дешава на КиМ, потврђују да је он то прихватио иако је раније демантовао а још увек обмањује јавност.

Са друге стране напредњачки чиновник и самостални бот, Небојша Крстић, начином уобичајеним за напредњачку фалангу у јавним наступима, покуша пошто-пото да оспори наведено. Неразборитим брбљањем, како саговорници не би могли да дођу до речи или се не би чули, Крстић се упорно надвикивао гушећи туђу реч.

Наравно, било је немогуће одбранити неодбрањив став да Вучић није починио велеиздају Косова и Метохије када све чињенице говоре томе у прилог. На крају, у том духу проговрио је и сам Крстић и то тако да је било боље да уопште није ни говорио.

Миливојевић је изнео предлог који се Крстићу није допао: "Када је реч шта ми (Србија) можемо да урадимо, можемо лепо да се повучемо из међународног споразума..."

"Из ког, из Бриселског?" брзо и безмало панично се надовезао Крстић а затим брзом упадицом "проценио" да би то била "најлошија одлука" на шта је Миливојевић додао да је много битније од тога шта каже Међународно право. Тиме је сугерисао да за повлачење постоји пуни правни основ што указује на немогућност репресије било које врсте од стране Запада, нарочито некаквим ратом како напредњачки режим плаши домаћу јавност држећи је у стању понизности наспрам потпуно криминалног споја Запада, НАТО окупатора и косовских Албанаца.

"Није опција рат, господине Крстићу, немојте да плашите грађане тиме" био је јасан Миливојевић остајући при ставу да Србија треба да се повуче из Бриселског споразума. "Последица (остајања у Бриселском дијалогу) је да нас нема на Косову" закључио је Миливојевић.

Без икаквог устручавања Крстић је навео да Бриселски споразум као последицу има "врло активан економски раст Србије кога не би било ако би ми водили ту (по предлогу Миливојевића) политику".

Уколико би се неко запитао, која је то политика активног економског раста, да подсетим. То је она политика по којој се руше путеви, потпорни зидови и мостови по Србији, потапају цркве у језера са бранама високог ризика, све ближа претња отпочињања копања Литијума и раскопавања целе Србије у делу јужно од Београда а ако би смо тај активан економски рат илустровали конкретним, онда је то политика паризера и Јухор паштета која се пласира народу чија је земља продата Рио Тинта да је зарад свог профита раскопава и полива сумпорном киселином.

На безобразно инситирање Крстића да би се догодиле ствари које су потпуно неутемељене а чиме се плаши јавност како не би тражила оно што је за ову државу и народ боље већ да би остала могућност експлоатисања онога што је добро за останак Вучића на власти, након кратког укрштања аргумената Крстић је наставио да брани Бриселски споразум "ја подржавам политику за коју ја мислим да је добра. А Бриселски споразум је добра ствар" покушао је да се извуче Крстић.

"У чему  је добра ствар? Јесте ли Ви за независност Косова?" упитао је Миливојевић (јер управо то је једина могућа последица доследног држања Бриселског споразума што је било јасно од самог започињања дијалога) да би убрзо додао "не знам да ли пратите дневне податке о исељавању Срба са севера Косова?... Будите поштени па реците колико се дневно исељава..." изустио је пре него што је непримерено надгласан од Крстића. 

Покушај изношења аргумената претворио се у Крстићеву контрапродуктивну епизоду у низу, како је иначе једино могуће када се напредњаци бране после несагледиво катастрофалних последица које су нанели Србима на Косову и Метохији Бриселских споразумом.

"Ево једно питање" заузео се Крстић "сутра Србија изађе из Бриселског споразума, да ли престаје етничко чишћење Срба на Косову? Само ми то реците? То није повезано уопште, то нема везе. Етничко чишћење Срба (***) није последица Бриселског споразума" рекао је Крстић.

Управо ово је признање вишеструких злочина највише категорије. Но, пре тога треба рећи да је Бриселски споразум најјачи инструмент у прогону Срба са Косова и Метохије. Одмах по његовом потписисвању је постало јасно да су Срби "пуштени низ воду" због чега је уследио огроман талас исељавања Срба са целог КиМ и масовна продаја кућа и имања Албанцима. До прошле године се процењивало да је од око 110 до 120 хиљада Срба њих 40.000 напустило Косово и Метохију по парафирању Бриселског споразума 2013. године између ивице Дачића и Хашима Тачија. Мора се додати да је на ранији број исељених великим делом утицао више терор Вучићеве "Српске листе" него самих косовских Албанаца о чему сам раније подробно и аргументовао писао у више наврата.

Од прошле године, када је својим митингом у Београду и одвлачењем Срба са севера КиМ омогућио косовским сепаратистима да у запустелим насељима узурпирају зграде Општина и успоставе своју илегалну власт по етничком принципу од људи задојених мржњом према Србима која се пројављује на сваком кораку, услед терора над Србима иселило се додатних 5 до 10 хиљада са целог КиМ. 

Него, ако се већ зна да етничко чишћење Срба неће престати ни овако ни онако, зашто је Александар Вучић приступио и остао у процесу за који се у току предизборне кампање 2012. у сузама заклињао на митингу да ће "поништити све Боркове споразуме"? Уз то као разлог и основу гашења "Борковог", како је звао Бриселски дијалог, наводио је чињеницу да су противуставни. Уместо тога он их је само незамисливо продубио наносећи катастрофалну штету. Управо то попуштање је најснажнији инспиратор појачаног терора над Србима који као директну последицу има управо исељавање са Косова и Метохије. Ако је у томе свесно и упорно до данас, онда је то активно учешће у организованом погрому над Србима који се данас спроводи. А јесте!

Дакле, иако су (наравно) свесни да косовски Албанци не само да врше етничко чишћење Срба већ да то никако неће престати да чине, напредњачка власт уместо да предузме све што може да то буде спречено, они бране Вучићево повлачење државе и остављају на још већу немилост косовских Албанаца  преостале Србе. Наравно да могу, као државна власт, да учине много тога. Нећу да помињем Вучићево хвалисање како смо у одличним односима са земљама чији су војници окупирали КиМ као могућност јер сви знају да је и то лаж,  довољно је подсетити да пре доласка Вучића на власт, 2012. године и Бриселског дијалога, Срби на северу КиМ нису били ничим угрожени нити је могло бити речи о егзодусу и прогону. Чак и они јужно од Ибра осећали су неку врсту заштите, и то потпуно реално, захваљујући држању Срба северно од Ибра који су се показали као непобедиви противник и тиме у огромној мери блокирали иживљавање косовских Албанаца познатих по томе да су агресивни једино онда када су многоструко надмоћнији. Као и то да смо још увек имали све оно овде описано чега данас нема па и привид некакве државности губимо на најпонизнији начин. 

А онда је Запад на власт довео СНС (ЕУ је пола сата пре затварања бирачких места честитала Николићу на победи) и све се распало као чамац на олујном мору олупан о стену.

Уместо заштите народа на шта им право нико није оспоравао нити је то икако било могуће с обзиром на геноцид над Србима спроведен у присуству тог истог ментора Бриселског дијалога, шта су урадили? Улазе у сарадњу са њима ради некаквог апстрактног добитка кога нема а на чијем је месту губитак не само становништва већ и територије али и укупне државе моћи, угледа и достојанства услед потчињавања и то оном бруталном и најпримитивнијем делу косовских Албанаца. Заузврат су добили неограничену могућност пљачкања и пустошења остатка земље ради личног богаћења.

Ако нешто није могао да спречи, а етничко чишћење Срба никада није ни покушао, зашто је морао да предузима кораке гашења српске државности на КиМ? Управо то је охрабрило косовске Албанце да слободно приступе завршној фази етничког чишћења Срба са Косова и Метохије а то није омогућио НАТО, нити КФОР, ни ЕУЛЕКС... још мање сами косовски Албанци. То је могао и учинио искључиво Александар Вучић уз помоћ и подршку у спровођењу тога управо људи какав је и Небојша Крстић.

Ажурирано 19.30:

На терену и у стварности овако изгледа Бриселски споразум и то колико је он добар.

Косовски Албанци испред зграде Општине, односно привременог органа Косовска Митровица, прелепљују грб града са ликом Светог Димитрија на њему и постављају "заставу" која симболише геноцид над Србима подржан од Запада до 2010, године а од тада и од српских власти.

Тако је било све до 2012. године када је власт из Београда, у руху Српске напредне странке и са ликом Александра Вучића, није постала главни извођач радова у пројекту разарања српске државе на Косову и Метохији.

Прочитајте више →