Велики четвртак на Косову и Метохији - манастир Светог Саве у Жеровници

Из манастира Светог Саве у Жеровници, код Звечана – епархије рашко-призренске у егзилу Српске православне Цркве – доносимо записе са Литургије Светог Василија Великог и Великог бденија са читањем 12 страсних Јеванђеља.

Света Литургија као сведочанство вере у временима страдања

Не само у ове дане када се сећамо страдања Христовог, већ деценијама, па и вековима уназад, на Косову и Метохији страда и српски народ. Као и другде где је живео, и овде је вера оно што га је одржало кроз сва искушења која су наилазила – и управо је та вера данас под најжешћим ударом.

Прогоном владике Артемија, верног монаштва и народа те узурпацијом епархијског трона од стране оних који служе туђим, а не интересима српског народа и православних верника, настоји се да се тихо и неприметно угуши чистота вере, а на крају – и само православље. То више није никакава тајна. Напротив! Управо у овом тренутку сведочимо иступу једног од епископа из друштва узурпатора који јавно говори о томе како се он "труди да буде узоран грађанин у косовском систему" па наставља "и трудим се да и тамошње институције некако унапређујемо"! Пре само десет година оваква изјава би наишла на страшну осуду јавности а пре 15 он би био испраћен из окриља Цркве као недостјан и то са пуним правом и сасвим заслужено. А данас?... Тако да нема никакве сумње да управо они који су узурпирали Цркву јесу они који затиру трагове постојања српског народа на светом Косову и Метохији!

Истина која светли у тами – порука Великог четвртка

 
Ипак, у тами издаје и неправде светли истина – и благодат ових светих служби сведочи да вера није нестала. Јер, као што је Христос претрпео понижење и крсну смрт, тако и српски народ пролази кроз страдање.

Велики четвртак нас води ка Васкрсу и подсећа на победу живота над смрћу, истине над лажима, љубави над злом.

Будимо будни, борба је непрестана

 
Нажалост, оно што се догађа – страшно је и може бити пресудно ако од тога окрећемо главу и мислимо да се то „не тиче мене“ или да „нисам ја тај који то треба да решава“. Време у којем живимо захтева будност.

Добро се не намеће – оно делује тихо и благородно. А зло често долази маскирано: кроз наметање, притиске, заблуде.

Манастир Светог Саве у жеровници на Косову и Метохији

 

Историјски тренуци који не смеју бити заборављени

Не обмањујмо себе мишљу да је немогуће да вера буде угашена – није немогуће. У току је највећи прогон Христу верних у историји Српске православне Цркве.

Какве су намере прогонитеља, јасно нам је већ показано – и то догађајима из овог периода, од пре само неколико година. Сетимо се да су током пандемије „короне“ управо манастири на Косову и Метохији, под управом актуелног узурпатора Епархије рашко-призренске, били – закључани.

Најмањи повод био је довољан да, на највећи хришћански празник, на дан победе вере и живота, места сведочанства снаге, буду затворена катанцем!

Манастири који нису закључани – сведоци истине

Једини који нису били закључани јесу они који су страдали и прогоњени – Христа и правде ради. Управо они – манастири Епархије рашко-призренске у егзилу.

Света Литургија као дах живота српског Косова и Метохије

То је само један од разлога зашто сметају – јер док год се врши Света Литургија, Косово и Метохија дишу. Српску душу.

Прочитајте више →

Град ћути, зидови говоре

 

 

Овде слова падају са зидова као што нада пада с лица.

Улаз у бившу(?) културну установу у северном делу Косовске Митровице — „Митровачки двор“. Изнад улаза, остаци натписа који је некада гласио „Митровачки двор – свечана сала“ сада формирају злокобно скраћење: „Мтвак“. Слова су отпала, баш као и смисао институције коју су представљала.

Иронично, оно што је требало да буде симбол живота, духа и саборности, сада подсећа на реч „мртвак“ — сабласни одраз стварног стања културе у граду у којем су културне институције постале празна форма под контролом корумпираних политичара који их не разумеју, не поштују и не желе да развијају. Зграда стоји као сенка суштински племените, али идеје злоупотребљене у сврху политичког маркетинга. У овом делимично урушеном натпису сада се огледа тишина једног заборављеног идентитета и гласна порука о лаганом распадању не само физичког простора већ и саме идеје о култури као заједничком добру.

Признање из нехата да култура више није простор живота већ архивирани „мртвац“. А тамо где је културна сцена један од ретких преосталих начина очувања колективне свести и историјског континуитета, „смрт“ културе није само питање уметности, већ упозорава на снажну кризу идентитета. Јер сцена даје одговор на питање: „Ко смо ми?“ А кад то питање нико више не поставља — онда знаш да није мртва само култура. Умире и идентитет.

~*~

Вашом подршком омогућујете наставак рада овог сајта који једини доноси објективне и истините информације о догађајима на Косову и Метохији и то је разлог зашзо смо данас - препуштени искључиво себи.

#КосовскаМитровица, #Митровачкидвор, #култура, #идентитет, #пропадање #институција, #корупција, #Срби, #Метохија #Србија #култура #криза, #фотографија, #друштво #критика

Прочитајте више →

Преотимање просторија Поштанске штедионице у Звечану постиже страховит негативан ефекат по Србе на КиМ

Некада Поштанска штедионица, у чијем се наставку налазе просторије Поште, смештена је у стамбеној згради у центру Звечана тик уз саму цркву / Фото: Иван Максимовић

 

Симболи Републике Србије, обриси њене државности, а тиме карактерне црте самог идентитета српског народа који је настао и почива управо на Косову, полако нестају са Косова и Метохије.

Јавност обманута пажљиво и координираним извртањем истине путем медија на српском (свакако не - домаћих), успавана је и не може да разуме сву катастрофу овог процеса. Услед тога реакција је идентична оној до каква дође приликом масовне сече шума у некој светској забити. Нема је. А морало би да је буде јер овакво понижење, да се на простору једне државе, као што је то случај са Србијом на Косову и Метохији, отворено и брутално ради на њеном гашењу али и на асимилацији дела народа у једну нову "нацију" која треба да отимачини великог дела њене територије да легитимитет у чему основу чине управо њени држављани, није познато у новијој историји. Ако је и уопште. Сличних ствари јесте било али не тако да тај срамни и погубни процес воде политички представници нападнуте државе у симбиози са онима који се издају за носиоце "слободне речи" и "истине", одноно новинарима.

Мора се рећи да исто тако није познато ни да је постојала власт какву данас Срби имају оличена у Српској напредној странци и њеном вођи, Александру Вучићу. Мада, да није по мери интелигенције, академских и осталих јавних сфера, а овде пре свега мислим на етичку, моралну и алавост у личном богаћењу, друштвеном позиционирању и наивним привилегијама, такве власти не би ни било. Није узалуд Вучић управо уложио највише труда у потчињавању и куповини уредника и новинара домаћих, то јест пре медија који извештавају на српском језику али ништа мање ни сваког интелектуалца појединачно.

Зато се се још једна корак у том низу, преотимање просторија Поштанске штедионице у Звечану, посматра као некакав непромишљени инцидент сепаратистичких власти а не договорени потез између ЕУ/америчких те представника албанске власти на КиМ са напредњачким режимом. А то јесте.

Прочеље улаза у некада просторије Поштанске штедионице / Фото: Иван Максимовић

Медијски посланици брину другу бригу, како да напуне сопствене џепове што је један једини рзалог њиховог бављења "новинарством" а да при том нико не баци ни каменчић или изговори ма какву реч против њих до ксве то отворено раде и на томе привређују. Фарма је подмирена. Зато режим не мора да брине, ни једна, ни друга, ни трећа страна. А кад већ помињемо и трећи, то су сви они европски и амерички комесари, потрчци и фићфирићи а у овом случају конкретно ради се о Петеру Соренсену, "првом човеку ЕУ за дијалог у Бриселу". Оне ЕУ која масовно подржава отимање Косова и Метохије од Србије а ту сврху легитимизације тог злочина отпочела је дијалог у Бриселу изигравајући исто онако противзаконито као што је то онда учинио и НАТО, УН резолуцију, повеље, међународне законе... Два дана пре измене "идентитета" објекта Поштанске штедионице у Звечану, а након што је одржао састанке са представницима косовских Албанаца у Приштини, у Београду су са Соренсеном састали Петар Петковић, директор Канцеларије за Косово и Метохију, и најсрамнији председник кога је Србија икада имала.

Петерсену је Петковић, према наводима медија, "пренео да је Приштина затворила српске институције" а „које су предвиђене као база за формирање ЗСО, чиме је јасно поручено да се у Приштини и не размишља о успостављању Заједнице српских општина“. Да, оне "Заједнице" која ће и преостале српске надлежности над просветом и здравством у потуости пренети на систем косовских сепаратиста.

Директор Kанцеларије за KиМ је данском дипломати поручио и да „сви потези Аљбина Kуртија воде ка коначном протеривању Срба са Kосова и Метохије и остваривању његовог давнашњег сна о етнички чистом Kосову и Метохији“ наведено је у изјави за јавност чиме је Петковић недвосмислено потврдио да је потпуно свестан последица криминалног процеса чијем спровођењу здушно асистира упркос унапред јасном и недвосмисленом исходу. То као да није било довољно па је Петковић наводно оптужио косовске Албанце да „изазивају ескалацију, опструишу дијалог и доводи у питање напредак у процесу нормализације“ што јесте тачно међутим најмање се ради о "нормализацији". Реч је о пукој издаји националних интереса коју косовски Албанци понекад исхитреним одлукама ометају а што, како видимо, Петковића изузетно забрињава. Вљада воли човек да до краја обави започети посао!

Нови идентитет и имиџ некада српске установе / Фото: Иван Максимовић

 

У складу са тим режим, односно како Петковић истиче, "Београд ће и даље бити опредељен за дијалог као средство за нормализацију прилика у покрајини (која је све мање то управо њиховим потезима) и региону и мирно и политичко решавање свих отворених питања“ као и то да ће режим „наставити да одлучно инсистира на пуном спровођењу свих до сада постигнутих споразума почевши од 2013. године, без којих је немогуће доћи до нормализације односа на терену“.

Другим речима, с обзиром на пуну свест о својим поступцима, Петковић у ствари истиче да ће напредњачки режим остати доследан у даљој бруталној и систематској издаји Косова и Метохије. Два дана касније они потврђују ову изјаву и албански сепаратисти приступају отварању своје поште у просторијама Поштанске штедионице. Прецизније, локал у коме се налазила ова банка, у власништву је државе Србије. Чињеница да нема никакве реакције на отимање и присвајање ових просторија говори у прилог договору у даљим корацима ка потпуној предаји Косова и Метохије. Једно је било затворити Пошту и Поштанску штедионицу и то је већ тада било доживљено као "крај" свега што је било српско али отворити албанску банку у политички и безбедносн одевастираној српској средини, јесте буквално бацање нуклеарне бомбе на демографски састав овог краја за шта нећемо морати да чекамо дуго да би смо се уверили.

Почиње са радом у улици "кралј Милутин" / Фото: Иван Максимовић

Ваља поменути да се са представником ЕУ за дијалог састао и српски диктатор, Александар Вучић, који је дан раније у Бриселу имао састанак са председницом Европске комисије, Урсулом фон дер Лајен, која је због тога жестоко критикована а опет неколико дана пре тога Вучић je је разговарао и са генералним секретаром НАТО-а, Марком Рутеом. Детаљи ових разговора нису представљени јавности али су Косово и Метохија сваки пут били тема разговора, некада искључиво а некада поред осталог. Када знамо да се широм Србије одржавају студентски протести који захтевају пре свега функционисање државних институција што режим најбруталније одбија да спроведе, управо због успостављања потпуне контроле их је и учинио неефикасним, онда можемо да ово посматрамо и у светлу трговине не би ли добио подршку ЕУ за даљу борбу у опстанку на власти.

Шта све можете тамо где то никада нисте желели / Фото: Иван Максимовић

Међутим, оно на шта се готово не обраћа никаква пажња јесте да се после сваког састанка у Бриселу или било ког другог са темом Косова и Метохије, на терену одмах потом догађају промене и експанзија албанског утицаја, власти и контроле над овим простором.

Ово је фаза која је најближа привођења издаје крају па је сваки повучени потез садржи далекосежнепоследице нарочито по морал самих Срба. У овом случају није реч само о само илегалном одузимању имовине већ страховит ударац на Србе и њихову вољу за опстанком! Конкретно у Звечану не живи ни један Албанац а полиција, општина, сада и друге "институције" њиховог система, функционишу готово стопроцентно састављени од кадрова који су косовски Албанци а у бити под њиховом пасолутном контролом. Ово је не само противприродно већ је и најбољи пример класичног облика тешке окупације али се није догодило напречац већ је уплив извршен тихо, годинама грађеном инфраструктуром за ту сврху за шта захвалност дугујемо Вучићевој "Српској листи" и њеном посвећеном прегалаштву у том смеру.

Зидови ишарани националним симболима и порукама "Кад с евојска на Косово врати" као подсетник и показатељ све дубине ништавности олоша који је све то радио да би оправдао албанску реакцију како би колико-толико прикрио учешће "Српске листе" и Александра Вучића у њој / Фото: Иван Максимовић

Сада се суочавамо са неподношљивошћу препуштености на немилост - милост се мора и једино може стећи трпљењем и повиновањем немилосрдном, због чега ће сигурно уследити додатно појачани талас исељавања из већ ионако опустошених српских средина. А уколико одавде крене исељавање, и сва је прилика да хоће, тиме ће се постићи снажан негативан ефекат на морал свих преосталих Срба не само на северу покрајине. Кривица косовских Албанаца у свему овоме јесте велика али то је нешто што они никада нису крили. Напротив, на то су отворено најављивали и на томе активн орадили међутим кривица припадника напредњачког режима (а ни раније власти се нису нарочито прославиле), који у свему овоме учествује са пуном свешћу и о томе још и јавно говори, тешка је и немерљива. Злочин без преседана. Таква мора да буде и казна, наравно, на суду. Хоће ли на земљи, не знамо, али пред Богом је она неизбежна. Искрено и дубоко их жалим што се оваквој констатацији смеју.

Подржите независно новинарство и једину истину о Косову и Метохији у медијима. Вашом донацијом омогућујете наставак рада овог сајта који једини преноси информације о догађајима на терену, без цензуре и пристрасности.

Прочитајте више →