Да ли је документарни филм „Српска листа – криминал под заштитом државе“ донео промене? Анализа утицаја филма на политичку сцену и свест грађана.  #Српскалиста, #документарни, #филм, #политика #корупција, #АлександарВучић, #избори #Косово, #криминал, #српскинарод, #КосовоиМетохија, #политичкаманипулација, #срби, #изборнакрађа.


Има оних који кажу да документарац "Српска листа - криминал под заштитом државе" није променио ништа. Та "странка" је ипак победила. Сигурно да није променио у мери у којој би смо желели али помака, чак и значајних, ипак има.

Пре свега очекивати да један ауторски филмић нешто промени у  било ком систему, а нарочито неком који почива на корупцији и голом криминалу као што је то случај са актуелним режимом у Србији који је народ довео у потпуно безнадежно и стање апсолутне равнодушности, поприлично је илузорно чини ми се.

Промене које ипак јесу настале нису безначајне. Од најбитнијих јесу то:

1) да сада постоји конкретан доказ и сведочанство о томе да је "Српска листа" изнад свега криминална а не политичка организација. Понајмање не нека која се бави интересима народа већ да несрећу користи за пљачкање и лично богаћење на најотворенији начин. То је сведочанство сачињено од нестраначких људи, нас Срба са Косова и Метохије.

2) да оно мало "политичког" што "Српска листа" има у себи имаулогу тек да служи као привид легитимности за спровођење велеиздајничких и анти-уставних намера једног јединог човека, Александра Вучића.

3) да је очигледно да Срби са Косова и Метохије нису уз једну такву илегалну странку и њен наопак наум, како махом верују људи из остатка Србије који су као противници оваквог режима али не и пропаганде тог истог режима који им сервира бајке.

Кажу, "Српска листа" је победила. Шта је победила? Кога? За кога? Зар заиста можете да верујете да је систем косовских Албанаца, који крши апсолутно сваку правну норму која не одговара њиховим националистичким интересима, како домаћу тако и страну, спровео "демократске изборе" какви и у Америци доживљавају фијаско када је реч о "демократизацији" самог процеса?


Док се супротно не докаже ја на основу досадашњег исуства и сазнања задржавам право да верујем да је све то заправо проста ствар инжињеринга. Како оног из Београд а који упро сву силу којом располаже да до ове "победе" дође тако, још и више, у оквиру система косовских Албанаца који на српској страни јачег и поузданијег савезника од Вучићевих Срба, нема. Курти се са тим не би коцкао глумећи демократију и пуштајући низ воду оно најбоље што има, а то је "Српска листа".

Не знам ко је излазио на те "изборе", за шта и за кога је ту гласао, све то сам потпуно игнорисао стављајући тако на своје место читав догађај, онолико колико је било до мене. Оно што знам је да људи једноставно не могу да буду уз зло. Било који људи уз било које зло. Разуме се, ако је природа здрава а много, заиста много тога треба да не би била. Природа ових људи јесте још увек здрава.

Сетимо се само претходних сепаратистичких "избора" када народ није био присиљаван да на те изборе изађе. Одзив је био раван нули изузев неколико јединки које су се бориле за личне интересе. На жалост, као што смо и видели, и то је била ствар геополитичког инжињеринга. Косово и Метохија су простор где се ништа не препушта случају ипак, то је истинско лице овог народа када се препусти њему на вољу.




Оно што народ може у оваквим условима, поменутим у документарном филму о коме је овде реч, то је да се обезнађени и потпуно деморалисани понашају по аутоматизму. А то је оно што раде.

Зашто?

Зато што остављени од свих, нашавши се у рукама немилосрдних истребитеља, осећају да пасивност и непружање отпора јесу једини начин да преживе надајући се да ће све то једном бити прекинуто. Тако сами, ништа друго не могу да учине.

Слично ономе када се правите мртви да вас медвед не би појео, што не значи да сте му се сервирали него да је то једино што можете, једино што знате да би сте преживели. Тако су се понашали и заробљени у концентрационим логорима док су били апсолутно послушни крволоцима који су их истовремено систематски таманили и то пред њиховим очима. То је био једини начин да преживе. Ко би хтео себи да прекрати муке, тај би једноставно одбио послушност и сарадњу. Ми који се нисмо нашли на њиховом месту то никада нећемо моћи да разумемо али и овако смо близу идентичном науму, оном о потпуном брисању једне нације какво спроводи "Српска листа", са једином разликом у методама.

Да ли су таква пасивност и послушност у свему одраз слагања са оним што се над њима спроводило? Наравно да не.

Против себе имамо безумну и сурову "нашу" власт са седиштем у Београду, мање сурову али тек у границама очекиване послушности и покорности са седиштем у Приштини и ментора који даје инструкције, упутства, идеје, налоге и помно прати спровођење истих а са седиштем у Вашингтону и Бриселу. Српски народ на КиМ је остављен од свих па и од остатка свог народа. Злом науму нема никога да се супротстави од оних који су слободни, ван тих стега, без притисака и ограничења којима су изложени Срби на Косову и Метохији.

Медији и новинари, који извештавају на српском језику са Косова и Метохије, заслепљени новцем и испразним тетошењем, понекад (али много ређе) и уцењени послом, слепо прате те исте инструкције. На овом пољу реалност је у збиру крајње драматична - никада више новинара, никада се није мање знало о животу и положају Срба на КиМ.

Тако је настало расположење у коме се сада налазимо.


Као да све то није довољно па против себе овај народ има и намесника територије и светиња епархије рашко-призренске, Теодосија, неканонског епископа и срамног поглавара безаконе скупине свештенства и монаштва оформљене по прогону епископа Артемија за шта разлоге управо у овоме можемо и да видимо. Позивом да се изађе и својим личним примером, то јест изласком на сепаратистичке и "изборе" де-факто друге државе на територији Косова и Метохије, Теодосије одузима право сваком обичном човеку да буде човек, да буде Србин, да се легитимно и нужно успротиви и одбије да учествује у процесу који га води у два правца, потпуном истребљењу или потпуној асимилацији у вештачку нацију "Косовара".


У таквом окружењу и условима бити Србин, бити частан, бити просто нормалан у сваком погледу... обичном човеку више није ни могуће.

Чак и да не учествује на тим "изборима" сваки други сегмент му је оивичен системским одредницама правила која намећу косовски Албанци под менторством Запада, више него искусног у креирању лажних нација нарочито на простору историјски српском. А то је пројекат који овде спроводе.

На крају, поред свега, Срби са Косова и Метохије имају против себе и свој народ у остатку Србије. Док једне уопште не занима шта се дешава, други отворено агитују да се прихвати сво зло које више и не крије ни своје лице, ни своје намере наспрам Срба, на начин како то оно захтева без ичега за српску страну. Трећи постају чак и искључиви у томе да је довољно да деле савете како треба прихватити "њихова" лична документа, те да се узме "учешће" и "решавање сопствене судбине" у своје руке а у оквиру тог истог система албанских сепаратиста. Осим што ово представља и подстрекавање на кривично дело - издају, оно је маљ који задаје коначни ударац иомако умртвљеном националном осећању, поносу, достојанству. Тако испада да је у свему заправо најчудније то да уопште постоји чуђење на званичне резултате ових квази-избора и "победу" сепаратистичке "Српске листе"!

Док овај филм у тренутку објављивања можда није довео до непосредних политичких промена, он је несумњиво оставио трага. Разоткривање корупције и система политичких механизама који угрожавају опстанак и будућност српског народа на Косову и Метохији, представља важан корак ка подизању свести и борби против жестоке пропаганде које ће изнедрити конкретне промене у будућности.

Документарни филм „Српска листа – криминал под заштитом државе“ показао је да упркос медијској манипулацији и политичком притиску, постоје Срби који се боре за истину. Да, иако се осипа, народ и даље истрајава, трпи и опире се колико год је то могуће а да не изгуби главу на раменима или екстремног угрози егзистенцију своје породице или се изложи прогону.

Зато његов највећи значај није у тренутним политичким резултатима, већ у чињеници да је постављен темељ за будуће акције и буђење народа. То је највећа промена коју је унео и мени, као аутору, за сасвим довољна.




___________________________________________________________________________________________________________________________________


Ако нисте погледали филм, препоручујем да га одгледате и поделите своје мишљење у коментарима - Да ли мислите да ће овај документарни филм допринети већим променама?

Поделите чланак на друштвеним мрежама како би што више људи било информисано!






Нема коментара

ПРИЈАВИТЕ СЕ ЗА РЕДОВНА ОБАВЕШТЕЊА НА ВАШУ Е-АДРЕСУ
Име
И-мејл адреса *

У припреми

У ПРИПРЕМИ:
Овде можете да пратите извештавање о догађајима на Косову и Метохији кроз текстове, фотографије, документарне филмове као и књиге које ће се поред општих тема бавити још и духовним и културним проблемима српског националног бића. Уопште, стварање и похрањивање документационе грађе од важности за српско колективно памћење, а од некога ко је рођен и ту живи, јесте сврха покретања овог веб-сајта.
  • Људске приче 57%
  • Поништавање заборава 82%
  • Шта се тренутно дешава 89%
  • Прећутано код других 64%