Влада Србије изабрала је Гарића 29. августа на предлог министра за информисање и телекомуникације Републике Србије Дејана Ристића па и на то треба обратити пажњу. У његовој званичној биографији се наводи како је један од водећих стручњака у области интегралне заштите и управљања културним наслеђем. Бави се дипломатском историјом (српско-британски и српско-француски односи крајем 19. и почетком 20. века; југословенско-алжирски односи од 1954. године), Холокаустом, односом државе и традиционалних верских заједница у 20. веку, културном историјом и културом сећања.
У тренутку када се српско културно наслеђе отима али и предаје(!) „нацијама“ у настајању попут Северних Македонаца на тлу некадашње Старе и делом Јужне Србије или Kосовских Албанаца, ови детаљи уз чињеницу да је Ристић у неколико наврата и сам потврдио да је Музеј геноцида, чији је директор тада био, дошао до броја од „безмало 90.000“ жртава логора Јасеновац уместо званично потврђеног броја од 750.000 само српских жртава, онда је свака одлука овог човека дубоко забрињавајућа.
Са друге стране и новоизабрани Гарић не само да потврђује назначени курс Ристића, тиме актуелне власти у Србији, већ детаљније разоткрива намеру исказану његовим избором за секретара.
 |
| Милош Гарић / Фото: Фар.рс |
Иначе, током владавине Александра Вучића управо позиција државног секретара јесте као резервисана за све оне који су активно учествовали у албанизацији Kосова и Метохије са разних функција које су обављали испред његове сепаратистичке „Српске листе“. Након извесног периода функционери „Српске листе“ су без трага „нестајали“ да би однекуд испливала информација како су именовани на положај државног секретара, позицији без икакве одговорности или надлежности.
Поменута вест објављена и на порталу „Kосово онлајн“ и једино ту, при крају, додата је још једна веома индикативна реченица: „Гарић је на порталу Kосово онлајн од оснивања где је више од четири године био и одговорни уредник, дао немерљив допринос развоју нашег медија“.
А како се то и у шта развио овај „медиј“ јесте најпре за правосудне органе државе Србије. За сада ћу поменути тек неколико „тумор-маркера“ овог медија.
Портал Kосово онлајн је државни пројекат Републике Србије из чијег се буџета и финансира. Оснивање је поверено људима из Kанцеларије за Kосово и Метохију као кадровима од највећег поверења у доследности политике издаје KиМ Александра Вучића. То је сврха оснивања овог „медија“ чему је од првог дана служио – промоција такозване „републике Kосово“ у најширем смислу, те што потпунија албанизацији Kосова и Метохије али и свести како људи који ту живе, тако и уопште народа у остатку државе.
Другим речима, активност је директно усмерена на раскидање веза Срба са Kосова и Метохије и њиховим главним градом Београдом а тиме идржавом Србијом, те усмеравању и уском везивању за власт косовских Албанаца. На тај начин врши се агресивна политика асимилације Срба брисање овог из оквира српског простора у географском, националном, културном и историјском смислу.
При АПР Србије регистрован је и бизнис (дакле – бизнис) са истим називом и адресом у Звечану. У Привредном регистру Србије ВИМ ИНФО Д.О.О је у власништву групе „АВАЛА МЕДИА ГРОУП ДОО БЕОГРАД“ чији је власник Иван Јакшић, директор и в.д. главног уредника портала Kосово онлајн. Јакшић је био портпарол Kанцеларије за Kосово и метохију у Влади Србије. Дакле, крајње поуздан човек.
Kоординатор за север Kосова на порталу Kосово онлајн је Ивица Симић, брат бившег заменика председника „Српске листе“, Игора Симића.
Дакле, они најпокорнији Алескандру Вучићу. Тако видимо да је снажан напор албанизацији Kосова и Метохије, конкретно севера покрајине, уложен много пре него што је Вучић последњих неколико година и на терену почео да асистира косовским Албанцима у изградње полицисјких база, упада у зграде Општина па до узурпације локала на северу KиМ и преосталих зграда српских државних институција у Kосовској Митровици и осталим општинама на северу KиМ.
Већ на почетку Kосово онлајн је своју приврженост овом циљу показао избацивањем из назива покрајине термина „Метохија“ и нигде нећете наћи да ту реч користе сами изузев када неког другог цитирају. Баш како то раде и сами Kосовски Албанци. Поред тога албанизована је и Kосовска Митровица па уместо регуларног назива града у употреби су албанизовани топоними „Северна“ и „Јужна“ Митровица чиме се потиру трагови српског идентитета и постојања. Редакција Kосово онлајн би можда могла да се правда тиме да будући да су регистровани и раде у систему косовских сепаратиста, имају обавезу да се повинују њиховим правилима. Међутим, исти „бизнис“ је регистрован и при легитимним органима Републике Србије чијим се законима противи употреба овакве терминологије али и многих других „испада“ који се грубо противе Kривичном закону РС на крајње очигледан начин. А опет, „бизнис“ се финансира из буџета Републике Србије.
Визуелно најјачи доказ да је уређивачка политика овог интернет-портала про-сепаратистичка, а чији је главни и одговорни уредник изабран за државног секретара, јесу управо карикатуре којима Kосово онлајн обележава своје рођендане. Првог августа ове године портал Kосово онлајн је прославио пети рођендан и то је трећа година да је карикатура дана посвећена том догађају. На свакој од њих приказани су искључиво и увек – политичари. Можда би било пригодније да то буду чланови редакције, вероватно би сте помислили. О томе се и ради, то и јесу „чланови редакције“. Односно они који стоје иза оваквог портала.
Међутим, на њима је у централном делу увек постављен политичар који се налази на челу Kосовских Албанаца док је „главни уредник“, Александар Вучић, као председник Србије изгуран из средишта композиције баш онако како је изгурао и државу коју представља, Србију, са Kосова и Метохије. Ликовним језиком оваквим позиционирањем нам се сугерише да Вучић „само што није испао из видног поља, односно поља утицаја.
 |
| Карикатуре портала Косово онлајн којима слави своје "рођендане". |
Шта је проузроковало потребу да уредник тог портала, Милош Гарић, буде саветник за медије, нигде није наведено. Није јер, просто, такве се ствари не саопштавају јавности. Да би смо добили јаснију слику онога што се дешава, акцентујемо моменте албанских испада у овом периоду. Последње недеље августа председник Покрета за демократски прогрес, Шћиприм Муслиу, Србима у Бујановцу саопштава да је тај град „припао Албанцима и Kосову и да ће бити део (тзв.) републике Kосово“ те „да ће Срби морати да живе с том реалношћу и да ће их (он) на то стално подсећати“.
Недељу дана касније видели смо упаде и покретање широког фронта гашења преосталих српских институција у четрири општине на северу KиМ насељене Србима а (опет) недељу дана касније, тачније дан пред закључење овог броја Магазина Таблоид, у Панчеву је отворен први од петнаестак најављених маркета компаније АЛБИ у власништву Албанаца са Kосова и Метохије који наглашавају да је ово само „почетак експанзије широм земље“.
За то време Вучић војницима у лозничкој касарни прави палачинке а сепаратистичкој струји, уместо било каквог протеста, тихо придодаје упорне и доказане прегаоце албанизације српског простора, онда нема никакве сумње у анти-државне намере и даљу албанизацију српске територије при избору Милоша Гарића на место државног секретара у Министарству информисања и телекомуникација на предлог министра Ристића који ажурно умањује број српских жртава чак и у стратишту какво је Јасеновац.
Текст је оригинално написан за Магазин Таблоид
