Преотимање просторија Поштанске штедионице у Звечану постиже страховит негативан ефекат по Србе на КиМ

Некада Поштанска штедионица, у чијем се наставку налазе просторије Поште, смештена је у стамбеној згради у центру Звечана тик уз саму цркву / Фото: Иван Максимовић

 

Симболи Републике Србије, обриси њене државности, а тиме карактерне црте самог идентитета српског народа који је настао и почива управо на Косову, полако нестају са Косова и Метохије.

Јавност обманута пажљиво и координираним извртањем истине путем медија на српском (свакако не - домаћих), успавана је и не може да разуме сву катастрофу овог процеса. Услед тога реакција је идентична оној до каква дође приликом масовне сече шума у некој светској забити. Нема је. А морало би да је буде јер овакво понижење, да се на простору једне државе, као што је то случај са Србијом на Косову и Метохији, отворено и брутално ради на њеном гашењу али и на асимилацији дела народа у једну нову "нацију" која треба да отимачини великог дела њене територије да легитимитет у чему основу чине управо њени држављани, није познато у новијој историји. Ако је и уопште. Сличних ствари јесте било али не тако да тај срамни и погубни процес воде политички представници нападнуте државе у симбиози са онима који се издају за носиоце "слободне речи" и "истине", одноно новинарима.

Мора се рећи да исто тако није познато ни да је постојала власт какву данас Срби имају оличена у Српској напредној странци и њеном вођи, Александру Вучићу. Мада, да није по мери интелигенције, академских и осталих јавних сфера, а овде пре свега мислим на етичку, моралну и алавост у личном богаћењу, друштвеном позиционирању и наивним привилегијама, такве власти не би ни било. Није узалуд Вучић управо уложио највише труда у потчињавању и куповини уредника и новинара домаћих, то јест пре медија који извештавају на српском језику али ништа мање ни сваког интелектуалца појединачно.

Зато се се још једна корак у том низу, преотимање просторија Поштанске штедионице у Звечану, посматра као некакав непромишљени инцидент сепаратистичких власти а не договорени потез између ЕУ/америчких те представника албанске власти на КиМ са напредњачким режимом. А то јесте.

Прочеље улаза у некада просторије Поштанске штедионице / Фото: Иван Максимовић

Медијски посланици брину другу бригу, како да напуне сопствене џепове што је један једини рзалог њиховог бављења "новинарством" а да при том нико не баци ни каменчић или изговори ма какву реч против њих до ксве то отворено раде и на томе привређују. Фарма је подмирена. Зато режим не мора да брине, ни једна, ни друга, ни трећа страна. А кад већ помињемо и трећи, то су сви они европски и амерички комесари, потрчци и фићфирићи а у овом случају конкретно ради се о Петеру Соренсену, "првом човеку ЕУ за дијалог у Бриселу". Оне ЕУ која масовно подржава отимање Косова и Метохије од Србије а ту сврху легитимизације тог злочина отпочела је дијалог у Бриселу изигравајући исто онако противзаконито као што је то онда учинио и НАТО, УН резолуцију, повеље, међународне законе... Два дана пре измене "идентитета" објекта Поштанске штедионице у Звечану, а након што је одржао састанке са представницима косовских Албанаца у Приштини, у Београду су са Соренсеном састали Петар Петковић, директор Канцеларије за Косово и Метохију, и најсрамнији председник кога је Србија икада имала.

Петерсену је Петковић, према наводима медија, "пренео да је Приштина затворила српске институције" а „које су предвиђене као база за формирање ЗСО, чиме је јасно поручено да се у Приштини и не размишља о успостављању Заједнице српских општина“. Да, оне "Заједнице" која ће и преостале српске надлежности над просветом и здравством у потуости пренети на систем косовских сепаратиста.

Директор Kанцеларије за KиМ је данском дипломати поручио и да „сви потези Аљбина Kуртија воде ка коначном протеривању Срба са Kосова и Метохије и остваривању његовог давнашњег сна о етнички чистом Kосову и Метохији“ наведено је у изјави за јавност чиме је Петковић недвосмислено потврдио да је потпуно свестан последица криминалног процеса чијем спровођењу здушно асистира упркос унапред јасном и недвосмисленом исходу. То као да није било довољно па је Петковић наводно оптужио косовске Албанце да „изазивају ескалацију, опструишу дијалог и доводи у питање напредак у процесу нормализације“ што јесте тачно међутим најмање се ради о "нормализацији". Реч је о пукој издаји националних интереса коју косовски Албанци понекад исхитреним одлукама ометају а што, како видимо, Петковића изузетно забрињава. Вљада воли човек да до краја обави започети посао!

Нови идентитет и имиџ некада српске установе / Фото: Иван Максимовић

 

У складу са тим режим, односно како Петковић истиче, "Београд ће и даље бити опредељен за дијалог као средство за нормализацију прилика у покрајини (која је све мање то управо њиховим потезима) и региону и мирно и политичко решавање свих отворених питања“ као и то да ће режим „наставити да одлучно инсистира на пуном спровођењу свих до сада постигнутих споразума почевши од 2013. године, без којих је немогуће доћи до нормализације односа на терену“.

Другим речима, с обзиром на пуну свест о својим поступцима, Петковић у ствари истиче да ће напредњачки режим остати доследан у даљој бруталној и систематској издаји Косова и Метохије. Два дана касније они потврђују ову изјаву и албански сепаратисти приступају отварању своје поште у просторијама Поштанске штедионице. Прецизније, локал у коме се налазила ова банка, у власништву је државе Србије. Чињеница да нема никакве реакције на отимање и присвајање ових просторија говори у прилог договору у даљим корацима ка потпуној предаји Косова и Метохије. Једно је било затворити Пошту и Поштанску штедионицу и то је већ тада било доживљено као "крај" свега што је било српско али отворити албанску банку у политички и безбедносн одевастираној српској средини, јесте буквално бацање нуклеарне бомбе на демографски састав овог краја за шта нећемо морати да чекамо дуго да би смо се уверили.

Почиње са радом у улици "кралј Милутин" / Фото: Иван Максимовић

Ваља поменути да се са представником ЕУ за дијалог састао и српски диктатор, Александар Вучић, који је дан раније у Бриселу имао састанак са председницом Европске комисије, Урсулом фон дер Лајен, која је због тога жестоко критикована а опет неколико дана пре тога Вучић je је разговарао и са генералним секретаром НАТО-а, Марком Рутеом. Детаљи ових разговора нису представљени јавности али су Косово и Метохија сваки пут били тема разговора, некада искључиво а некада поред осталог. Када знамо да се широм Србије одржавају студентски протести који захтевају пре свега функционисање државних институција што режим најбруталније одбија да спроведе, управо због успостављања потпуне контроле их је и учинио неефикасним, онда можемо да ово посматрамо и у светлу трговине не би ли добио подршку ЕУ за даљу борбу у опстанку на власти.

Шта све можете тамо где то никада нисте желели / Фото: Иван Максимовић

Међутим, оно на шта се готово не обраћа никаква пажња јесте да се после сваког састанка у Бриселу или било ког другог са темом Косова и Метохије, на терену одмах потом догађају промене и експанзија албанског утицаја, власти и контроле над овим простором.

Ово је фаза која је најближа привођења издаје крају па је сваки повучени потез садржи далекосежнепоследице нарочито по морал самих Срба. У овом случају није реч само о само илегалном одузимању имовине већ страховит ударац на Србе и њихову вољу за опстанком! Конкретно у Звечану не живи ни један Албанац а полиција, општина, сада и друге "институције" њиховог система, функционишу готово стопроцентно састављени од кадрова који су косовски Албанци а у бити под њиховом пасолутном контролом. Ово је не само противприродно већ је и најбољи пример класичног облика тешке окупације али се није догодило напречац већ је уплив извршен тихо, годинама грађеном инфраструктуром за ту сврху за шта захвалност дугујемо Вучићевој "Српској листи" и њеном посвећеном прегалаштву у том смеру.

Зидови ишарани националним симболима и порукама "Кад с евојска на Косово врати" као подсетник и показатељ све дубине ништавности олоша који је све то радио да би оправдао албанску реакцију како би колико-толико прикрио учешће "Српске листе" и Александра Вучића у њој / Фото: Иван Максимовић

Сада се суочавамо са неподношљивошћу препуштености на немилост - милост се мора и једино може стећи трпљењем и повиновањем немилосрдном, због чега ће сигурно уследити додатно појачани талас исељавања из већ ионако опустошених српских средина. А уколико одавде крене исељавање, и сва је прилика да хоће, тиме ће се постићи снажан негативан ефекат на морал свих преосталих Срба не само на северу покрајине. Кривица косовских Албанаца у свему овоме јесте велика али то је нешто што они никада нису крили. Напротив, на то су отворено најављивали и на томе активн орадили међутим кривица припадника напредњачког режима (а ни раније власти се нису нарочито прославиле), који у свему овоме учествује са пуном свешћу и о томе још и јавно говори, тешка је и немерљива. Злочин без преседана. Таква мора да буде и казна, наравно, на суду. Хоће ли на земљи, не знамо, али пред Богом је она неизбежна. Искрено и дубоко их жалим што се оваквој констатацији смеју.

Подржите независно новинарство и једину истину о Косову и Метохији у медијима. Вашом донацијом омогућујете наставак рада овог сајта који једини преноси информације о догађајима на терену, без цензуре и пристрасности.

Прочитајте више →

Промене су већ ту (о документарцу "Српска листа - криминал под заштитом државе")

Има оних који кажу да документарац "Српска листа - криминал под заштитом државе" није променио ништа. Та "странка" је ипак победила. Сигурно да није променио у мери у којој би смо желели али помака, чак и значајних, ипак има.

Пре свега очекивати да један ауторски филмић нешто промени у  било ком систему, а нарочито неком који почива на корупцији и голом криминалу као што је то случај са актуелним режимом у Србији који је народ довео у потпуно безнадежно и стање апсолутне равнодушности, поприлично је илузорно чини ми се.

Промене које ипак јесу настале нису безначајне. Од најбитнијих јесу то:

1) да сада постоји конкретан доказ и сведочанство о томе да је "Српска листа" изнад свега криминална а не политичка организација. Понајмање не нека која се бави интересима народа већ да несрећу користи за пљачкање и лично богаћење на најотворенији начин. То је сведочанство сачињено од нестраначких људи, нас Срба са Косова и Метохије.

2) да оно мало "политичког" што "Српска листа" има у себи имаулогу тек да служи као привид легитимности за спровођење велеиздајничких и анти-уставних намера једног јединог човека, Александра Вучића.

3) да је очигледно да Срби са Косова и Метохије нису уз једну такву илегалну странку и њен наопак наум, како махом верују људи из остатка Србије који су као противници оваквог режима али не и пропаганде тог истог режима који им сервира бајке.

Кажу, "Српска листа" је победила. Шта је победила? Кога? За кога? Зар заиста можете да верујете да је систем косовских Албанаца, који крши апсолутно сваку правну норму која не одговара њиховим националистичким интересима, како домаћу тако и страну, спровео "демократске изборе" какви и у Америци доживљавају фијаско када је реч о "демократизацији" самог процеса?

Док се супротно не докаже ја на основу досадашњег исуства и сазнања задржавам право да верујем да је све то заправо проста ствар инжињеринга. Како оног из Београд а који упро сву силу којом располаже да до ове "победе" дође тако, још и више, у оквиру система косовских Албанаца који на српској страни јачег и поузданијег савезника од Вучићевих Срба, нема. Курти се са тим не би коцкао глумећи демократију и пуштајући низ воду оно најбоље што има, а то је "Српска листа".

Не знам ко је излазио на те "изборе", за шта и за кога је ту гласао, све то сам потпуно игнорисао стављајући тако на своје место читав догађај, онолико колико је било до мене. Оно што знам је да људи једноставно не могу да буду уз зло. Било који људи уз било које зло. Разуме се, ако је природа здрава а много, заиста много тога треба да не би била. Природа ових људи јесте још увек здрава.

Сетимо се само претходних сепаратистичких "избора" када народ није био присиљаван да на те изборе изађе. Одзив је био раван нули изузев неколико јединки које су се бориле за личне интересе. На жалост, као што смо и видели, и то је била ствар геополитичког инжињеринга. Косово и Метохија су простор где се ништа не препушта случају ипак, то је истинско лице овог народа када се препусти њему на вољу.

Оно што народ може у оваквим условима, поменутим у документарном филму о коме је овде реч, то је да се обезнађени и потпуно деморалисани понашају по аутоматизму. А то је оно што раде.

Зашто?

Зато што остављени од свих, нашавши се у рукама немилосрдних истребитеља, осећају да пасивност и непружање отпора јесу једини начин да преживе надајући се да ће све то једном бити прекинуто. Тако сами, ништа друго не могу да учине.

Слично ономе када се правите мртви да вас медвед не би појео, што не значи да сте му се сервирали него да је то једино што можете, једино што знате да би сте преживели. Тако су се понашали и заробљени у концентрационим логорима док су били апсолутно послушни крволоцима који су их истовремено систематски таманили и то пред њиховим очима. То је био једини начин да преживе. Ко би хтео себи да прекрати муке, тај би једноставно одбио послушност и сарадњу. Ми који се нисмо нашли на њиховом месту то никада нећемо моћи да разумемо али и овако смо близу идентичном науму, оном о потпуном брисању једне нације какво спроводи "Српска листа", са једином разликом у методама.

Да ли су таква пасивност и послушност у свему одраз слагања са оним што се над њима спроводило? Наравно да не.

Против себе имамо безумну и сурову "нашу" власт са седиштем у Београду, мање сурову али тек у границама очекиване послушности и покорности са седиштем у Приштини и ментора који даје инструкције, упутства, идеје, налоге и помно прати спровођење истих а са седиштем у Вашингтону и Бриселу. Српски народ на КиМ је остављен од свих па и од остатка свог народа. Злом науму нема никога да се супротстави од оних који су слободни, ван тих стега, без притисака и ограничења којима су изложени Срби на Косову и Метохији.

Медији и новинари, који извештавају на српском језику са Косова и Метохије, заслепљени новцем и испразним тетошењем, понекад (али много ређе) и уцењени послом, слепо прате те исте инструкције. На овом пољу реалност је у збиру крајње драматична - никада више новинара, никада се није мање знало о животу и положају Срба на КиМ.

Тако је настало расположење у коме се сада налазимо.

Као да све то није довољно па против себе овај народ има и намесника територије и светиња епархије рашко-призренске, Теодосија, неканонског епископа и срамног поглавара безаконе скупине свештенства и монаштва оформљене по прогону епископа Артемија за шта разлоге управо у овоме можемо и да видимо. Позивом да се изађе и својим личним примером, то јест изласком на сепаратистичке и "изборе" де-факто друге државе на територији Косова и Метохије, Теодосије одузима право сваком обичном човеку да буде човек, да буде Србин, да се легитимно и нужно успротиви и одбије да учествује у процесу који га води у два правца, потпуном истребљењу или потпуној асимилацији у вештачку нацију "Косовара".

У таквом окружењу и условима бити Србин, бити частан, бити просто нормалан у сваком погледу... обичном човеку више није ни могуће.

Чак и да не учествује на тим "изборима" сваки други сегмент му је оивичен системским одредницама правила која намећу косовски Албанци под менторством Запада, више него искусног у креирању лажних нација нарочито на простору историјски српском. А то је пројекат који овде спроводе.

На крају, поред свега, Срби са Косова и Метохије имају против себе и свој народ у остатку Србије. Док једне уопште не занима шта се дешава, други отворено агитују да се прихвати сво зло које више и не крије ни своје лице, ни своје намере наспрам Срба, на начин како то оно захтева без ичега за српску страну. Трећи постају чак и искључиви у томе да је довољно да деле савете како треба прихватити "њихова" лична документа, те да се узме "учешће" и "решавање сопствене судбине" у своје руке а у оквиру тог истог система албанских сепаратиста. Осим што ово представља и подстрекавање на кривично дело - издају, оно је маљ који задаје коначни ударац иомако умртвљеном националном осећању, поносу, достојанству. Тако испада да је у свему заправо најчудније то да уопште постоји чуђење на званичне резултате ових квази-избора и "победу" сепаратистичке "Српске листе"!

Док овај филм у тренутку објављивања можда није довео до непосредних политичких промена, он је несумњиво оставио трага. Разоткривање корупције и система политичких механизама који угрожавају опстанак и будућност српског народа на Косову и Метохији, представља важан корак ка подизању свести и борби против жестоке пропаганде које ће изнедрити конкретне промене у будућности.

Документарни филм „Српска листа – криминал под заштитом државе“ показао је да упркос медијској манипулацији и политичком притиску, постоје Срби који се боре за истину. Да, иако се осипа, народ и даље истрајава, трпи и опире се колико год је то могуће а да не изгуби главу на раменима или екстремног угрози егзистенцију своје породице или се изложи прогону.

Зато његов највећи значај није у тренутним политичким резултатима, већ у чињеници да је постављен темељ за будуће акције и буђење народа. То је највећа промена коју је унео и мени, као аутору, за сасвим довољна.

___________________________________________________________________________________________________________________________________

Ако нисте погледали филм, препоручујем да га одгледате и поделите своје мишљење у коментарима - Да ли мислите да ће овај документарни филм допринети већим променама?

Поделите чланак на друштвеним мрежама како би што више људи било информисано!

Прочитајте више →

Документарни филм: Српска листа - криминал под заштитом државе

Срби са Косова и Метохије налазе се већ преко деценију, тачније са доласком Александра Вучића на власт, под апсолутним терором. Притисцима косовских сепаратиста, врлог Западног света "промотера демократије", под чијом машинеријом је крварио српски народ, тада се придружио и званични Београд.

С обзиром на природу незапамћене велеиздаје која је почињена, власти под надлежношћу званичног Београда више нису могле да утичу директно на Србе који живе на Косову и Метохији.

У ту али и у сврху асимилације косовскометохијских Срба, Александар Вучић оснива странку у почетку под називом "Грађанска иницијатива Српска" а већ убрзо јој мења име у "Српска листа" како би наметнуо морани и интелектуални свет као "предстванике српског народа". Иако активна и као политичка странка регистрована искључиво у систему косовских сепаратиста, такозване "републике Косово", ова група људи добија апсолутно највећу подршку државе односно Александра Вучића. Насиље, претње, застрашивања којиамс е служи политички Београд, покривене су страховитом медијском блокадом и ћутањем уз огромну количину буџетских средстава која Републике Србије која се издвајају за доминацију ове сепаратистичке странке на терену. 

Оно што су тиме Срби добили представља облик терора, пљачке и криминала незапамћеног у историји Србије, а и много шире ако и не читавог света, да је са таквом бруталношћу сопствени народ десеткован и деморалисан као што то ни један непријатељ није успео да учини до тада. За последицу ово је створило атмосферу немогућег опстанка појединца који није слепи послушник ове странке. Резултат је повећан број Срба који напуштају Косово и Метохију у броју који постаје драматичан.

Према резултатима пописа који су прошле године извршиле власти косовских Албанаца, по први пут у историји Грачаница, Ново Брдо и Клокот имају већи број албанског него српског живља! Ово је директна последица криминалне владавине "Српске листе" против које Срби, који су успели да се одрже под насртајима Турака, Албанаца, НАТО-а... не успевају и против новог непријатеља јер терор и криминал са којим се овај пут срећу - јесте под заштитом државе.

ДОКУМЕНТРАНИ ФИЛМ:

Прочитајте више →