ENGLISH

ИВАН M.

ПОДРЖИ

САДРЖАЈ

НАЈНОВИЈЕ
Another decline in the value of European journalism in favor of anti-Serbian propaganda?
Наслов

Regarding the decision of the jury of the Swiss foundation Reichard von Grafenreid to award a prize to the propaganda video of the local journalist Peter Balsley, a second letter was sent today.

Regarding the decision of the jury of the Swiss foundation Reichard von Grafenreid to award a prize to the propaganda video of the local journalist Peter Balsley, a second letter was sent today.
Propaganda over professionalism, will it happen? / Illustration: Ivan Maksimović


The contents of that letter are published here in full.




Dear Sir/Madam, I am writing to you for the second time regarding your decision to award the award to journalist Peter Balzli for his video TV news.

This time especially to the president of the jury for video journalism Helena von Beust, as well as the members; Oceana Galmarini, Laurent Keller, Francesca Luvini and Hansjürg Zumstein.

I stated the reason why I am writing to you in my previous message, dated April 24, when I delivered my letter of explanation to your official address. In it I state that your decision to award the journalist Peter Balzly was unfounded. I don't know if this sounds cruel, but the consequences that such a decision will have, will be terrible considering that they are openly calling for a new armed conflict, a new war.

I also want to emphasize that I am not against the topic and problem that this journalist is dealing with. By no means. I object, absolutely, to the way the problem is presented because it is a way that is far from professional, as I explained in detail in the letter that I am submitting once again.

I would like to point out that by rewarding this kind of journalism, it will not represent an incentive for professionalism in journalism, but the exact opposite, it will be an incentive for propaganda, for serving the interests of political powers and corporations, the forerunners of war hawks.

If that is your goal, then I apologize. In that case, and in that case only, I admit that you made the right decision. If, however, as you say, you reward "the most exceptional in Swiss journalism", then I have to say that this is not the case at all, because propaganda is one thing, and journalism is something completely different. Especially when it is aimed at provoking new armed conflicts and spilling blood on either side.

I hope that personal vanity, to which we are all susceptible and from which we all suffer, will not overcome the professionalism that recommended you as members of the jury of this prestigious award. Just out of conviction that professionalism would prevail, I dared to address you.

Once again, I present a letter in which I explain in detail that the TV news of the journalist Peter Balsley is an ordinary propaganda work, and not a work in which we can see any professionalism: https://www.ivanmaksimovic.com/2024/04/the-swiss-foundation-to-award.html

I also consulted media professionals for their opinion and they agree with my position when it comes to the award-winning work of journalist Peter Balzley and stand behind it with their signature:

Ninoslav Randjelovic, professor at the Department of Media and Communication at the University of Seoul, South Korea and independent producer and author of documentary films

Phil Hammond, Emeritus Professor at the Department of Media and Communication, South Bank University, London, Great Britain


Sincerely,
Ivan Maksimović, independent journalist
Још један пад вредности европског новинарства у корист анти-српске пропаганде?
Поводом одлуке жирија швајцарске фондације Рајхард фон Графенреид да додели награду пропагандном видео-уратку тамошњег новинара Петера Балзлија, данас je послат и  други допис.

Поводом одлуке жирија швајцарске фондације Рајхард фон Графенреид да додели награду пропагандном видео-уратку тамошњег новинара Петера Балзлија, данас сам послао други допис.
Пропагaнда изнад професионализма, да ли ће се то догодити? / Илустрација: Иван Максимовић



Садржај тог дописа објављујем овде у потпуности.


Поштовани, обраћам вам се по други пут а поводом ваше одлуке да доделите награду новинару Петеру Балзлију за његову видео репортажу.

Овај пут нарочито се обраћам члановима жирија, председнику Хелени вон Бејст, члановима; Оћеани Галамрини, Лауренту Келеру, Франчески Лумини и Хансјургу Зумштајну.

Разлог за то навео сам у претходном јављању, од 24. априла, када сам доставио своје писмо са објашњењем. У њему наводим вашу одлуку да награду доделите новинару Петеру Балзлију, неутемељеном. Не знам да ли ово звучи сурово али последице које ће таква одлука имати, биће много, много теже с обзиром да отворено призивају нови оружани сукоб, нови рат.

Такође желим да нагласим да се ја не противим теми и проблему које новинар обрађује. Никако. Противим се, и то апсолутно, начину на који је проблем представљен јер је ту реч о начину који је далеко од професионалног, као што сам детаљно објаснио у писму које још једном достављам.

Напомињем да награђивањем оваквог новинарске ТВ вести то неће представљати подстицај професионализму у новинарству већ управо супротно, биће то подстицај пропаганди, подилажењу интересима моћника и корпорација, претходница ратних јастребова.

Уколико је то ваш циљ, онда се извињавам. У том случају, и једино у том случају, признајем да сте донели правилну одлуку. Уколико, пак, као што кажете, награђујете "најизузетније у швајцарском новинарству", онда морам да кажем да то ни мало случај јер пропаганда је једно а новинарство нешто сасвим друго. Посебно када оно за циљ има изазивање нових оружаних сукоба и проливање крви ма било које стране.

Надам се да лична сујета, којој смо сви подложни и од које болујемо, неће надвладати професионализам који вас је препоручио за чланове жирија ове престижне награде. Управо из убеђења да ће професионализам превладати, усудио сам се да вам се обратим.

Још једном пружам на увид писмо у коме детаљно објашњавам да је ТВ вест новинара Петера Балзлија обичан пропагандни рад, а не рад у коме можемо да видимо било какав професионализам: https://www.ivanmaksimovic.com/2024/04/Slaught-Serbia.html

Такође, консултовао сам професионалце из области медија за мишљење и они су сагласни са мојим ставом када је у питању награђени рад новинара Петера Балзлија и иза тога стоје својим потписом:

Нинослав Ранђеловић, професор на катедри Медији и Комуникације универзитета у Сеулу, Јужна Кореја и независни продуцент и аутор документарних филмова

Фил Хамонд, емеритус професор на катедри Медији и Комуникације универзитета Саут Бенк, Лондон, Велика Британија

С поштовањем,
Иван Максимовић
независни новинар 




The Swiss Foundation to award a propaganda TV news that talks unspecified about the state's "ethnic cleansing" of Albanians from the south of Serbia


The decision of the Swiss foundation Reichard von Grafenreid to reward the aforementioned TV news is scandalous, to say the least, because it imposes an opinion on the Western public about a criminal who "exists" for a crime that has not been proven.

The decision of the Swiss foundation Reichard von Grafenreid to reward the aforementioned TV news is scandalous, to say the least, because it imposes an opinion on the Western public about a criminal who "exists" for a crime that has not been proven.
Illustration: Ivan Maksimović





As in the anti-Serbian narrative that reigned in the media in the 90s, it seems that it is still enough to say "Serbia" and thereby justify any evil intention. The desire to do what I can to prevent it, as well as the consequences that will arise if it happens, made me contact the mentioned foundation directly and finally start my personal website after a long time of hesitation.

Below is the complete letter translated into English (thanks to everyone who worked on the translation and helped), and it is expected that a version in German will be sent within the day as it is a German-speaking area in Switzerland. 




Responding to The Reinhardt von Graffenried Foundation's decision to award a TV report by journalist Peter Balzli


The television video clip of Swiss journalist Peter Balzli about the alleged state's project of "ethnic cleansing" of Albanians from the south of Serbia is surprising and horrifying since it was not done professionally, not only because of the crucial omissions where there shouldn't be any, but also because of the imposed, artificial narrative where a journalist would have to refrain from comments instead of being biased and where only facts should be known.



What is more shocking is that this very TV contribution is going to be awarded by The Reinhardt von Graffenried Foundation, which promotes, as they like to say, "the most exceptional of Swiss journalism"!

We were utterly convinced that the time of the mean and superficial anti-Serbian propagandistic media scams was far behind us, that they belonged to the inglorious and dark past of the Western powers who used it as a justification for everything they wanted to obtain and did obtain breaking their laws, and which had no justification at all. That "snake" that darts its tongue in and out, eager for fresh blood, anyone's blood, as long as it serves as a reasonable justification for the powerful to bring on another war and additionally destroy the country, Serbia, which they have almost destroyed in every way, and most of all by killing every democratic process, is not a thing of the past at all. On the contrary, right here we are facing one of those threats again, a threat that this 'peace of work' will also be awarded! That could easily be the spark thrown at a barrel of gunpowder, which will cause the blood of the victims to fall on the hands of Western journalists, once again.

Many can turn their head away, and many do just that - turn their head away from the fact that Albanians are in the decades-long offensive movement against the Serbs, without anyone feeling the need to examine the reasons for such an attitude. That's what propaganda is very clearly and precisely oriented at, and it is the only instruction followed in reporting on this never-ending conflict. That is also a reason why Albanians who live on Serbian land are blindly supported in whatever they do.

Let's move on to the main thing. What's wrong with this story?

We see some of that already at the very beginning. Peter, in his TV report, featured Albanian cameraman Kushtrim Kadriu. My almost two-decades-long, first-hand experience reporting events on Kosovo for the Western media has taught me that you must wonder - what is the issue? Does that sound like a funny or provocative question to you? – Why was the story not done in cooperation with a Serbian journalist? Now, you may say that, in that case, this story "would not have been objective."  As a wholly independent journalist who bases his views exclusively on facts and not personal desire or national enthusiasm, I can freely and justifiably say that an Albanian journalist working on a story of an Albanian national interest aimed at the Western media can not be "objective." Appropriation of the Southern Serbian cultural and historical heritage, after politically and legally problematic 'events,' to say the least, is one of the top priorities of Albanian national policy. It can be proved quickly that "the truth is the first victim," even in this case.

TV report of these two journalists begins with the story of the protests in Belgrade and accusations of election theft. Immediately after, a journalist moves to the terrain of Preševo, where it is claimed without any doubt that "in the south of Serbia, they have Albanians deleted from the registry without notifications, which means, among other things, they have lost the right to vote."

The interlocutor that Peter found, Albanian Aljime Bejići, speaks about being allegedly deleted from the register, and that's why she couldn't have any rights. How is this journalist proving this claim to us in a story that is not at all naive but deliberately invented to accuse Serbia of  'ethnic cleansing' of the Albanian minority?  Her story is the only "evidence" we have for it. To heighten the drama, the journalist claims "even worse" circumstances - Aljime has cancer. Hence, since being deleted from the civil registry, she no longer has health insurance.  At the same time, we see a man beside her, turning over some papers in his hands, but we never get to see what they are, what is written there, and how they corroborate her story.  If proof was in those papers, why did the journalist miss the opportunity to guide us through them and show them to us? Of course, he should have, but he didn't. He wants the viewer to believe what he intends to impose on us as "truth."

And, I repeat, this is not a story about the functioning of the public service at the local level; it becomes a story that accuses Serbia of a crime of ethnic cleansing! Is the anti-Serb propaganda so powerful that anything can be said about Serbs without any evidence? This story clearly shows us that no additional evidence is needed, and the fact that it could be rewarded shows us that the consequences of such reporting will contribute to new bloodshed.

The next interlocutor is shown in a more naive way.

Haki Emin, in turn, "loses his house: by being erased (from the registry) not only his right to vote is revoked, but also his right to own and sell property or land," the narrator informs us. For that, the camera follows Haki, who leads us to his stable built of solid material, which would not be built by someone facing ethnic cleansing, and shows that he keeps two cows. In today's conditions, raising livestock in households is a real rarity.

Now, Peter personally, addressing the camera directly, tries to unobtrusively and convincingly convince us that all this is true. However, if we consider what he is saying, the attempt is completely unsuccessful.

"My cameraman in Kosovo, Kushtri Kadriu, told me about this, and he has been telling me for years this story, and I thought to myself: This can't happen, no in a country that wants to join the EU. But THEN HE FOUND THESE VICTIMS, and WE COULD HAVE INTERVIEWED THEM just before the election, and the extent of this 'ethnic cleansing,' as the Albanians there call it, is far greater than I could have imagined."

So, we have a case where an Albanian has been telling a journalist for years about the fact that the government of Serbia is carrying out 'ethnic cleansing' of Albanians, which turns out to be even "far greater than he can imagine" but it also took years to "find "victims" of that enterprise – two of them.

Of course, everything is subject to doubt. To me, who has known Albanians my entire life, their stories are well-known, and their true goal is no mystery – it is only and solely to blame the Serbs and nothing else. They can hide everything important and highlight only one detail that will be a "whole" story and such, that it will make a victim out of a murderer. Such was the case with an Albanian in Kosovska Mitrovica who told me about how Albanians are especially upset when, after the army (then still JNA or Yugoslav People's Army) served, a Kosovo Albanian serving his military service in Paraćin, committed suicide. As he says, it was something over the top that they could not overcome. What he was silent about was the Paračin massacre on September 3, 1987, something after 3 a.m., when in the JNA "Branko Krsmanović" barracks, soldier Aziz Keljmendi, an Albanian from Kosovo and Metohija, shot from an automatic rifle in the dormitory of the barracks killing four soldiers while sleeping and wounded five. Two of the dead soldiers were from Bosnia and Herzegovina, one from Croatia, and one from Serbia.

The Albanian who mentioned this case to me entirely omitted this crime committed by a soldier and characterized the suicide event as a consequence of Serbian rage.

And that's not just my experience. Many will confirm this, and some already did, like Mary Walsh, a member of the International Civilian Mission in Kosovo and Metohija, who described the following event in her memoirs:

"However, on August 24, on the way from Skopje to Priština, I was informed in detail about what happened recently in the villages we passed by. Only later did I realize that the Serbian defense forces could not destroy the burnt villages along our road from Skopje to Pristina, as our driver claimed it - a member of the Albanian nationality - out of the blue, the reason that those forces withdrew almost ten weeks earlier. Houses were still burning in the villages we passed.

Later, when I got to know Kosmet a little better, I found out that all those houses, without exception, were Serbian, and some of them were Romas, and that the KLA burned them. This experience of mine was repeated several times: the drivers, all of them Albanian, would show us the destroyed villages in detail, describing the crimes they suffered from the Serbs, only later it turned out that the destroyed villages were Serbian. In the village of Dolac, close to Klina, there was a medieval monastery and a church above it. Whenever we passed by Dolac, every driver would, without exception, point to that poor Albanian village and the mosque that was destroyed by Serbian military forces. However, I found out later that Dolac was a Serbian village, and there was never a mosque in it."

Among more critical cases, I will also mention the violence on March 17, 2004. That's when an Albanian boy lied about two other Albanian boys who had drowned in the Ibar River, accusing Serbs of chasing them with dogs, and thus they ran into the river in fear and drowned. UNMIK police quickly established that there was no persecution, no dogs, and no Serbs in the area. However, this false accusation incited the literal massacre of Serbs led by Kosovo Albanians in which 50,000  KLA thugs participated, causing 19 people to be killed, over 4,000 Serbs expelled, and 5000 Serbian houses and apartments burned or destroyed. As many as 35 Serbian churches were mined or more seriously damaged, and monasteries and numerous Serbian Orthodox cemeteries were desecrated. Six cities and nine villages were ethnically cleansed from Serbs. To this day, they are not allowed to return to their land and homes, like none of the 250,000 Serbs exiled upon entry of KFOR to Kosovo and Metohija. I don't know because the language barrier prevents me from following. Still, I believe that your award-winning journalist has never made a single TV program about this, nor the fate of the exiled and the families of the victims.

Speaking of which, let's get back to Peter's story.

Trying to show us the extent of "ethnic cleansing" about which he speaks, Peter goes to the local representative at the United Nations Human Rights Council. It's an Albanian again, Belgzim Kamberi, who "informs" us that "80% of those removed from the registries were never notified of that. So you have no way to dispute the decision."

This raises the following questions: How do they know they were removed if they were never informed?

Local Albanians rule the Preševo municipality. How come those Albanians didn't mind something like that happening in their municipality, and how come they have never informed anyone or given any proof that it was committed?

Those Albanians do not support the government in Belgrade anyway; they support separatists of Kosovo, and they repeatedly advocate and mention their readiness to wage war against the state of Serbia, to which they belong. There is something seriously wrong with this story because the journalist did not have a local representative at the authority's interlocutor who would wholeheartedly support his story if the story was true at all.

Another question arising from Kamberi's statement is no less important- if 80% of them were never informed about the deletion from registers, that would mean that 20% of them were notified. That percentage of 8,000, as they say, there are, is the number of 1,600 people. How is it possible that not even one out of 1600 people informed about their deletion from the registry did not appear as an interlocutor of the journalist in this story of "ethnic cleansing" that he could support by document informing him of this act? Why did searching for interlocutors go for several days, and only two people were found, without any valid evidence for the allegations they made?

For accusations as serious as "ethnic cleansing" implemented by the Serbian state, proof should be professionally documented. And they are not.

What personally offends and terrifies me is the following Kamberi's sentence: "They (Serbia) no longer use weapons against the minority, but legislation and implementation."

I have already said that none of the participants in this story have any concrete evidence to support their claims, but this statement is a brutal manipulation. Of course, you won't hear anything from your award-winning journalist. Namely, what Kamberi mentioned is happening to the Serbs in Kosovo and Metohija by the current Albanian authorities. Serbs have been living in the worst inhuman conditions for 25 years and closed in their limited spaces, so-called enclaves, without the opportunity to progress in any sense.

Freedom of movement is limited by Albanian violence against Serbs - there are frequent examples of that violence, which is so strong that no one records verbal provocations. Most often, it is about beatings on the street, with physical attacks on children and the elderly, including several cases of severe injuries and even attempted murder, both by Albanian civilians and by their police. Attacks on property in the form of arson or theft happen daily, and they are generally recognized as a type of pressure that should force the remaining Serbs in Kosovo and Metohija to leave that area and their homes. However, the institutional methods are the most brutal methods by far.

I will not speak more extensively about the mass terrorization of Serbs by members of the so-called "Kosovo Police" about completely unfounded arrests, for which the so-called "Minister of Interior Affairs" Dželjalj Svećlja uses photos for media outlets. Manipulation and cropping of these photos were so blatant that we could not see that the arrested were standing entirely in the background of the protest, and even though those same photos at the time, uncut, were circulating the internet, they passed as truth.  Those arrested spend several months in prison; some have been imprisoned for almost a year. Also, it has become a common practice that Serbs who do not want to sell their properties or those who wish to have their usurped properties returned are being arrested for being pressed to give them up, and it's very effective pressure. It is much worse - Serbs can not achieve any rights. To be able to move, drive their cars, and work, they are forced to have personal documents issued by the current Albanian government in Kosovo and Metohija. The main problem is that the national identity in those documents was changed, so they are no longer Serbs but "Kosovars," and only then can they count on some of their fundamental rights and freedoms like freedom of movement. As Serbs, they cannot achieve a single right before the Albanian institutions in Kosovo.

Peter further concludes that "the displacement policy of the Serbian government works. The number of ethnic Albanians is decreasing. And the responsible are winning the elections in Belgrade."

Politics and intentions that he could not prove with anything -that they work and the number of ethnic Albanians is decreasing. Isn't it one of the essential things to state how many numbers that policy contains? How many Albanians had left the south of Serbia as a result of this "ethnic cleansing"? Why could he not find such a number anywhere, even in the form of an assumption, yet he claims it works?

Also, according to the anti-Serbian model propaganda carried out during the 90s, he, in the last sentence, blames the entire Serbian people for the 'terrible crime' they committed, which, by the way, can not be proved even 25 years after bombing campagne of 1999. And while he keeps silent about the heated atmosphere in Serbia provoked by proven election theft by those he considers responsible, the ruling party, he intentionally does so to reinforce the impression that the official state policy of Serbia is - criminal.

The conclusion is meaningless: "Our  contribution suddenly attracted enormous attention and aroused great interest because he exposed the motivation behind this whole disaster that the Republic of Serbia coined."

Aside from the fact that he didn't prove anything and that until the last sentence in his report, no motivation is mentioned, I must add the following: He claimed, while creating this particular  TV report,  how it already "attracted enormous attention and aroused great interest," even before he went to the editing room and even before it was wrapped up and even before it was aired!? I do not know how to understand this, but to see it as Peter's talent is to see into the future.  Even if he was sure it would happen, it was extremely unprofessional to claim it before his report reached the public. Just as it is unprofessional to present suspicions as a crime that he claims exists and yet does not present absolutely no evidence for it. Before stating the following, I must emphasize that as an apolitical and independent journalist in Serbia, where the freedom of the press doesn't rule, I am fiercely persecuted and threatened by the ruling regime. I say this so that you don't think I am defending the government in Serbia. By any means, I am not.

Consider the impact of the Serbian Government's policies on the Albanian population. How would your award-winning journalist explain the gratitude of the mothers from Preševo, which they publicly expressed through the portal in the Albanian language in 2018? This gratitude was for the help they would receive from the State of Serbia through the adopted strategy and measures to stimulate the population policy equally at the level of Preševo, that is, the south of Serbia inhabited by Albanians, as well as other parts of the country.

That strategy envisages mothers being rewarded for every fourth child once with 18,000 euros and then monthly with 18,000 dinars in 10 years. Also, mothers will receive for the first child 100,000 dinars once, 10,000 dinars per month for the second child for two years, and 12,000 dinars will be received for the third child monthly for ten years, and for four, the portal Presheva Jonë writes.

In 2018, in Presevo, mentioned as the South of Serbia, Aleksandar Vučić was presented with a certificate of appreciation as the first Serbian prime minister in history to visit Preševo. Officials then visited the newly opened outpatient department maternity hospital in Preševo.

"I am happy that mothers from Preševo and Bujanovac will be giving birth here. More than 500 children will be born here annually," Aleksandar Vučić, then prime minister and today president of Serbia.

Significantly, as part of the Open Balkans initiative, the text of the Agreement on Social Security between Serbia and Albania was harmonized. This development has far-reaching implications for the region.

The text contains provisions on pension and disability insurance, health insurance, and health care, as well as provisions on insurance in case of injury at work and occupational disease, which facilitates access to the labor market and employment of workers from Albania in Serbia.

Gentlemen, does this look to you like the moves of the Serbian Government implementing ethnic cleansing of Albanians?

Do you think Peter Balzli's TV show deserves to be awarded as something "most exceptional in Swiss journalism"?

I repeat, and you no longer have any doubt about it, that what we are talking about here is propaganda content and not journalism at all!

And I want to emphasize this: I am not against reporting such problems if they exist!

As a Serbian-born in Kosovo and Metohija and who lives in Kosovo and Metohija, I know very well what it's like to be disenfranchised; I've been living precisely like that for more than 25 years now. I am aware and feel in my own skin and know how important it is that elementary human rights exist in our environment and that they must not be endangered! But abuse and propaganda lead to the opposite, into new conflicts and new bloodshed that must not happen. It must not be encouraged in this way, rewarding such reports.

I understand that the jury's decision is irrevocable, but it should also be applied only to journalists who adhere to journalistic ethics and perform their work professionally, not in cases when unjustified and even amateurish anti-state propaganda is conducted.

It is crucial to understand that this TV-report does not meet the standards of journalism and should not be considered for journalism awards. Therefore, the most appropriate action is to reject the video-contribution by Peter Balzli from the award ceremony. This decision will demonstrate our commitment to professional journalism and our refusal to endorse cheap and malicious propaganda.


Yours sincerely

Ivan Maksimović, Independent journalist

Швајцарска би да награди пропагандни ТВ-прилог који неутврђено говори о државном ''етничком чишћењу'' Албанаца са југа Србије

Одлука швајцарске фондације Рајхард фон Графенреид да награди поменути ТВ-прилог, у најмању руку је скандалозна јер намеће мишљење западној јавности о злочинцу који "постоји" због злочина који ничим није доказан.

Одлука швајцарске фондације Рајхард фон Графенреид да награди поменути ТВ-прилог, у најмању руку је скандалозна јер намеће мишљење западној јавности о злочинцу који "постоји" због злочина који ничим није доказан.
Илустрација: Иван Максимовић  


Идентично анти-српском наративу који је владао у медијима 90-тих година изгледа да је још увек довољно да се каже "Србија" и тиме свака зла анмера оправда. Жеља да учиним оно што могу да то буде спречено, као и последице које ће настати уколико се догоди, учиниле су да се поменутој фондацији директо обратим као и да коначно покренем свој лични интернет-сајт након дуго времена оклевања.

У наставку се налази комплетно писмо преведено на енглески језик (захављујем се свима који су радили на преводу и помогли у овом заиста обимном и захтевном послу) а очекује се да већ у току дана буде послата и верзија на немачком јер се ради о немачком говорном подручју у Швајцарској. 


Реаговање на одлуку Рајхард фон Графенреид фондације да награди ТВ прилог новинара Питера Балзлија

Изненађујући је и ужасавајући телевизијски видео-прилог швајцарског новинара Питера Балзлија о наводном државном пројекту “етничког чишћења” Албанаца са југа Србије будући да није урађен на професионални начин. Не само због изузетних пропуста тамо где не би смело да их буде а наметнутим, вештачким наративом тамо где би новинар морао да буде уздржан од коментара уместо пристрасан и да барата чињеницама, већ и због пропаганде која се намеће.



А тек је шокантна вест да ће баш тај прилог од стране Рајхард фон Графенреид фондације (The Reinhardt von Graffenried Foundation) која промовише, како за себе воле да кажу “најизузетније у швајцарском новинарству”, још и бити награђен!

Били смо потпуно уверени да је време подлих и површно урађених анти-српских пропагандних медијских подметачина одавно иза нас, да припадају неславној и мрачној прошлости западних моћника који су је користили као оправдање за све оно што су желели и чинили а закон им то никако није дозвољавао нити су имали било какво друго оправдање. Та “змија” која палаца језиком жељна свеже крви (било чије све док служи као добро оправдање моћницима да поведу још један рат и додатно униште државу, Србију, коју су готово до краја разорили у сваком погледу а понајвише управо убијањем сваког демократског процеса) уопште није ствар прошлости. Напротив, управо је овде реч о једној од таквих које нам прети (дословце прети) да ће бити још и награђена! И баш то ће бити искра бачено у буре барута због чега ће крв жртава још једном пасти на руке западних новинара.

Можете, и окрећете, главу од чињеница да су Албанци у вишедеценијском офанзивном покрету према Србима без нико нема било какву потребу да испитује разлоге таквог става. У томе је пропаганда веома јасно и прецизно настројена и она је једино упутство које се прати у извештавању о овом никада прекинутом сукобу. Управо зато се Албанцима на тлу Србије пружа слепа подршка шта год они радили.

Да пређемо на оно главно. Шта није у реду са овом причом?

Понешто од тога видимо већ на самом почетку. Питер је свој ТВ-прилог урадио са албанским камерманом Куштримом Кадриуом. Моје искуство из прве руке, дуго готово две деценије, у албанско-западњачком извештавању ме учи да ћете се запитати - шта је ту проблем? Да ли вам, онда, звучи смешно или провокативно питање - зашто прича није урађена у сарадњи са српским новинаром? Сада ћете рећи како та прича “не би била објективна”. Као потпуно независни новинар који своје ставове базира искључиво на чињеницама а не личном прохтеву или националном заносу, могу сасвим слободно и оправдано да кажем, да објективног у Западном ангажовању албанског новинара на причи од албанског националног интереса, не може да буде. Присвајање југа Србије након политички и правно, у најмању руку проблематичних, догађаја јесте један од неколико врхунских приоритета албанске националне политике. Да је и у овом случају “истина прва жртва” веома лако се може доказати.

Прилог ове двојице новинара почиње причом о протестима  у Београду и оптужбама за изборну крађу. Одмах затим новинар прелази на терен Прешева где се без икакве сумње тврди да “на југу Србије имају Албанце које бришу из матичне књиге без обавештења, што између осталог значи да губе право гласа”.

Саговорница коју је Питер пронашао, Албанка Аљиме Бејићи, говори о томе да је она избрисана из матичне књиге и да због тога нема никакво право. Чиме нам новинар доказује ову тврдњу у причи која није ни мало наивна већ промишљено упакована да оптужи једну државу за етничко чишћење албанске мањине. Њена прича је једино што од “доказа” имамо за то. Да би појачао драму новинар наводи како све то - “још горе. Аљиме има рак. А пошто је избрисана из матичне књиге грађана, више нема здравствено осигурање” и видимо мушкарца крај ње који преврће некакве папире али не видимо нити сазнајемо какве и шта ти ппапири говоре. У ствари овим се снажно сугерише да је њена прича поткрепљена извесном папирологијом. Да заиста јесте зар би новинар пропустио прилику да нас упути у то и покаже нам? Наравно да не би. Он само жели да гледалац мисли оно што он има намеру да му наметне као “истину”.

А, понављам, ово није прича о функционисању јавне службе на локалном нивоу већ прича која оптужује једну државу за злочин етничког чишћења. Да ли је анти-српска пропаганда толико уврежена да се  о Србима може рећи буквално било шта без икаквих доказа? Ова прича нам показује да јесте а претња да она буде награђена да ће последице таквог извештавања допринети новом крвопролићу.

Следећи саговорник приказан је већ на много наивнији начин.

Хаки Емин, заузврат, “губи своју кућу: брисањем (из матичне књиге) не само да му се укида право гласа, већ и право на поседовање и продају имовине или земљишта” обавештава нас наратор. За то време камера прати хакија који нас води до своје штале саграђене од чврстог материјала, какву не би градио неко над ким се врши етничко чишћење, и показује да гаји две краве. У данашњим условима узгој стоке у домаћинствима је права реткост. Хаки има чак две краве. Ваљда је разумео да се над њима неће вршити етничко чишћаење. Он износи тврдњу како је на делу ипак етничко чишћење Албанаца са југа Србије.

Сада новинар лично, обраћајући се директно у камеру, покушава да нас ненаметљиво али крајње убедљиво наведе да мислимо како је све то истина. Ипак, ако само мало размислимо о ономе што прича, покушај је потпуно безуспешан.

„Мој камерман на Косову, Куштрим Кадриу, ми је причао о овој причи годинама и помислио сам у себи: Ово не може да се деси, не у земљи која жели да уђе у ЕУ. Али ОНДА ЈЕ ПРОНАШАО ОВЕ ЖРТВЕ и МИ МОГАО САМ ДА ИХ ИНТЕРВЈУИШЕМ непосредно пре избора, а размере овог етничког чишћења, како га тамошњи Албанци зову, далеко су веће него што сам могао да замислим.”

Дакле, имамо случај где један Албанац новинару годинама говори о томе да влада Србије спроводи етничко чишћење Албанаца за које се испостави да је чак “далеко веће него што он може да замисли” али је, исто тако, било потребно да прођу године да “пронађе жртве” тог подухвата и то - две.

Наравно да је све подложно сумњи. Мени који Албанце познајем читав свој живот, за кога су често мисли и да је страни новинар, познате су њихове приче које за циљ имају једино да окриве Србе и ништа друго. У стању су да сакрију све што је важно и да истакну тек један детаљ који ће бити “читава” прича и то буквално таква да ће од убице направити жртву. Такав је случај био са Албанцем у Косовској Митровици који ми испричао о тоем како су се Албанци нарочито узнемирли када је, након што га је војска (тада још увек ЈНА) гонила, косовски Албанац на одслужењу војног рока у Параћину, извршио самоубиство. Како каже, било је то нешто преко чега нису могли да пређу. Оно што је прећутао јесте да се радило о Параћинском масакру извршеном 3. септембра 1987. године, нешто после 3 часа ујутро, када је у касарни ЈНА „Бранко Крсмановић” војник Азиз Кељменди, Албанац са Косова и Метохије, пуцао из аутоматске пушке по спаваоници касарне и тада на спавању убио четири војника, а ранио петорицу. Од убијених војника двојица су била из Босне и Херцеговине, а по један из Хрватске и Србије. Албанац који ми је помену овај случај, у потпуности је изоставио злочин који је починио војник и тај догађај окарактерисао као тачку њиховог пуцања.

И то није само моје искуство. Много је оних који ће то потврдити а неки већ јесу попут Мери Волш, члану међунардоне цивилне мисије на Косову и Метохији која је у својим мемоарима записала следећи догађај: “Међутим, 24. августа на путу из Скопља у Приштину била сам детаљно обавештена о ономе шта се недавно догодило у селима поред којих смо пролазили. Тек сам касније схватила да спаљена села дуж нашег пута од Скопља до Приштине нису могла бити уништена од стране српских одбрамбених снага, као што је то тврдио наш возач – припадник албанске народности – из простог разлога што су се те снаге повукле скоро десет недеља раније, а куће су још гореле у селима поред којих смо пролазили. Касније, кад сам мало боље упознала Космет, сазнала сам да су све те куће, без изузетка, биле српске, и неке ромске, и да их је спалила УЧК.

Ово моје искуство се поновило неколико пута: возачи, сви до једнога Албанци, показивали би нам уништена села и детаљно описивали злочине које су претрпели од Срба, да би се касније испоставило да су уништена села била српска. У селу Долац, близу Клине, био је један средњовековни манастир и изнад њега црква. Кад год смо пролазили поред Долца, сваки би нам возач, без изузетка, указао на то јадно албанско село и џамију које су уништиле српске војне снаге. Међутим, касније сам дознала да је Долац српско село и да у њему никад није било џамије.”

Од важнијих случајева поменућу још и насиље 17. марта. Тада је албански дечак слагао да су се друга два албанска дечака удавила у реци Ибар јер су и хСрби гонили псима и они су у страху утрчали у реку. УНМИК полиција је брзо установила да није било никаквог прогона, никаквих паса, нити било каквих Срба у околини. Лажна вест је подстакла ансиље косовских Албанаца у коме је учествовало 50.000 насилника, убијено 19 људи, протерано преко 4.000 Срба, спаљено или уништено 5.000 српских кућа и станова, спаљено, минирано или озбиљније оштећено чак 35 српских цркава и манастира и бројна српска православна гробља. Од Срба је етнички очишћено шест градова и девет села. До данас им није дозвољено да с еврате као што никоме од 250.000 Срба прогнаних по уласку КФОР-а на Косово и Метохију, није дозвољено да се врати. Не знам јер ме језичка блокада спречава да пратим али верујем да ваш награђени новинар о овоме, нити о судбини прогнаних и пордоциама страдалих, никада није направио ни један ТВ-прилог.

Кад смо већ код тога, да се вратимо на Питерову причу.

Покушавајући да нам прикаже обим “етничког чишћења” о коме говори, Питер одлази код локалног представника Савета за људска права Уједињених нација. Опет је Албанац у питању, Бељгзим Камбери, који нас “обавештава” да “80% оних који су уклоњени из регистара никада није обавештено о томе. Дакле, немате начина да оспорите одлуку.”

Из овога произилазе следећа питања: Ако никада нису обавештени, како онда то знају?

У општини Прешево власт врши локални Албанци. Како то да тим Албанцима није сметало да се тако нешто дешава и да о томе никога нису обавестили нити дали било какав доказ о томе да је то почињено? А ти Албанци нису наклоњени режиму у Београду већ управо косовским сепаратистима па су чак и више пута заговарали и помињали спремност да ратују против државе Србије. Да ли би Албанци таквог расположења прећутали овакву појаву? Да ли онда додатно видимо да са овом причом нешто озбиљно није у реду јер новинар није за саговорника имао ни једног представника локалне власти а који би здушно подржали његову теорију? Ако би засита била истинита.

Друго питање које произилази из Камберијеве изјаве, ништа мање важно, јесте - ако 80% њих никада није обавештено о брисања из матичне књиге, то би значило да 20% њих јесте обавештено? Тај проценат на 8.000, колико кажу да их има, јесте број од 1600 људи. Како то да се од 1600 људи обавештених о њиховом брисању из матичне књиге ниједан није појавио као саговорник новинара у овој причи о “етничком чишћењу” коју би могао да поткрепи документом којим је обавештен о овом чину? Зашто се десило да се за саговорницима трагало неколико дана и пронађено је доје људи без икакавих доказа за наводе које износе?

За оптужбе толико озбиљне попут “етничког чишћења” које спроводи држава, нико не би смео да не пружи апсолутно ни један доказ!

Оно што ме лично вређа и ужасава јесте већ следећа камберијева реченица “Они (Србија) више не користе оружје против мањине, већ законодавство и примену."

Већ сам рекао да за своје тврдње нико од учесника ове приче нема никакаве конкретне доказе али ово већ спада у бруталну манипулацију. Наравно о томе од вашег награђеног новинара, ништа нећете чути. Наиме, ово што је поменуо Камбери дешава се са Србима на Косову и Метохији од стране актуелне албанске власти. Срби већ 25 година живе у најгорим условима недостојних човека и затворени у своје ограничене просторе - такозване енклаве, без прилике да напредују у било ком смислу. Слобода кретања је ограничена албанским насиљем над Србима - бројни су и чести примери тог насиља које је толико јако да вербалне провокације баш нико и не бележи. Најчешће је реч о пребијањима на улици, физичким нападима на малолетна и старија лица укључујући више случајева тешких повреда па и покушаје убиства како од албанских цивила тако и од стране њихове полиције. Напади на имовину у виду подметања пожара или крађе су готово свакодневни а опште су препознати као вид притисака који треба да натера преостале Србе на Косову и Метохији да напусте тај простор и своје домове. Међутим, далеко најбруталније су управо институционалне методе.

Нећу опширније говорити о масовном терорисању Срба од стране припадника тзв. “косовске полиције”, о потпуно неоснованим хапшењима за која и сам тзв. “министар унутрашњих послова” Џељаљ Свећља за потребе медија користи фотографије које дословце кропује како се не би видело да су ухапшени стајали сасвим у позадини протеста и још заокружи некога са маском у прво мреду како би појачао утисак иако те исте фотографије у то време, неисечене, круже интернетом. Ти ухапшени у затворима проводе по више месеци а неки од њих су готово годину дана затворени. Такође, постала је уобичајена пракса да Срби који не желе да продају своја имања или желе да им узурпирана буду враћена, буду ухапшени као вид притиска да од њих одустану, и то врло ефектног притиска. Много је горе то што Срби једноставно не могу да остваре било каква права. Да би могли да се крећу, да возе своје аутомобиле, да раде... принуђени су да изваде лична документа која издаје актуелна албанска власт на Косову и Метохији. Главни проблем у томе је што им је у тим документима измењен национални идентитет па они више нису Срби већ “Косовари” и тек тада могу да рачунају на нека од својих основних права и ограничена попут слободе кретања. Као Срби не могу да остваре апсолутно ни једно право пред албанским институцијама на Косову. Питер је претходно рекао да није могао да верује у приче свог камермана о “етничком чишћењу” у земљи коај претендује да постане чланица ЕУ док на ту појаву, нескривену и крајње очигледну на простору Косова и Метохије код Албанаца који би такође да постану чланица ЕУ, апсолутно ничим не реагује. Господо, његов рад не представља новинарство, његов рад представља класичан облик непријатељства које се спроводи јефтином али језивом пропагандом. Тако да новинар кога награђујете, у ствари постаје награђен што је све ово прећутао.

Питер даље закључује да „политика расељавања српске владе функционише. Број етничких Албанаца опада. А одговорни у Београду побеђују на изборима.“

Политика и намера које ничим није могао да докаже - функционишу и број етничких Албанаца опада. Зар није једна од основних ствари навести у коликом је броју та политика садржана? Колико је то Албанаца напустило југ Србије услед овог “етничког чишћења”? Како то да такав број нигде није могао да нађе чак ни у виду претпоставке а ипак тврди да функционише? Такође, по моделу анти-српске пропаганде која се спроводила током 90-тих, он у једној, последњој реченици, окривљује читав српски народ за страшан злочин кој ине успева да докаже и ту прећуткујући чињеницу да је у Србији узаврела атмосфера због конкретно доказане крађе на избоприма од стране оних које сматра одговорним, владајуће странке. Намерно то чини како би појачао утисак да је званична политика државе Србије - злочиначка.

Закључак је тек бесмислен: „наш допринос је изненада привукао огромну пажњу и изазвао велико интересовање, јер је разоткрио мотивацију иза целе ове катастрофе коју је  Република Србија сковала.”

На страну што ништа није доказао, нити што уопште до задње реченице у свом прилогу не помиње било какву мотивацију, морам да кажем да је идиотски навод како је “привукао огромну пажњу и изазвао велико интересовање” један телевизијски прилог који чак није ни емитован  у тренутку када он то изговара јер чини док је све још у монтажи!? Чак и да је сигуран да ће се то догодити, једноставно је крајње непрофесионално тврдити тако нешто пре него што је све и доспело до јавности. Као што је непрофесионално изнети сумње као ззлочин за који тврди да постој иа да при том не износи апослутно никакав доказ за то.

Пре него што наведем следеће морам да нагласим да као аполитични и независни новинар у Србији у којој не владају новинарске слободе, ја сам жестоко прогоњен и под страховитим притисцима од владајућег режима о коме се овде говори. Кажем ово како се не би догодило да помислите да ја браним власт у Србији. Никако. Зато бих желео да чујем како би ваш награђени новинар објаснио захвалност мајки из Прешева коју су јавно изразиле путем портала на албанском језику 2018. године а због помоћи коју ће добијати од државе Србије кроз усвојену стратегију и мере за подстицај популационе политике подједнако на нивоу Прешева, односно југа Србије насељеног Албанцима, као и удругим деловима земље!?

Та стратегија предвиђа да се за свако четврто дете мајке награде једнократно са 18.000 евра а затим месечно са 18.000 динара у периоду од 10 година. Такође,мајке ће за прво дете добијати 100.000 динара једнократно, за друго дете 10.000 динара месечно током две године, а за треће дете добијаће се 12.000 динара месечно у току десет година, а за четвтро пише портал Presheva jonë.

Александру Вучићу је у Прешеву, југ Србије о коме се говори, 2018. године уручена захвалница као првом српском премијеру који је у историји Прешева дошао у званичну посету тој вароши. Званичници су тада обишли новоотвореног одељење ванболничког породилишта у Прешеву.

“Срећан сам што ће овде мајке из Прешева и Бујановца да се порађају. Овде ће се рађати више од 500 деце годишње” рекао је тада Александар Вучић, онда премијер а данас председник Србије.

Недавно је, а у оквиру иницијативе отворени Балкан, усаглашен текст Споразума о социјалној сигурности између Србије и Албаније. Текст садржи одредбе о пензијском и инвалидском осигурању, здравственом осигурању и здравственој заштити, као и одредбе о осигурању за случај повреде на раду и професиналне болести чимес е олакшава приступ тржишту рада и запослењу радника из Албаније  у Србији.

Господо, да ли вама ово личи на потезе владе која спроводи етничко чишћење Албанаца?

Да ли ТВ-прилог Питера Балзлија, по вама, заслужује да буде награђен као нешто “најизузетније у швајцарском новинарству”?

Понављам, а верујем да ни ви више немате сумње у то, да је овде реч о пропагандном садржају, никако новинарству!

И ово желим да нагласим: нисам против тога да се извештава о оваквим проблемима ако они постоје! Као Србин рођен и који живи на Косову и Метохији одлично знам како је то бити обесправљен, већ 25 година живим управо на тај начин и не само да сам свестан већ и искуствено осећам колико је битно да основна и сва друга права људи, у средини у којој живе, не смеју бити угрожена! Али злоупотреба и пропаганда воде на супротну страну, у нове сукобе и нова крвопролића а то већ не треба да се дешава и не сме да се подстиче на овакав начин, награђивањем таквих извештаја.

Разумем да је одлука жирија неопозива али и то да она треба да важи једино онда када је реч о новинарима који се држе новинарске етике и свој посао обављају професионално а не у случајевима када се спроводи неоправдани и чак аматерски анти-државни вид пропаганде. Управо због тога овај ТВ-прилог не спада у новинарство па не би требало ни да буде предмет новинарске награде. Због тога је једини оправдани потез искључити видео-прилог Питера Балзлија из наградне церемоније чиме ћете на крајње озбиљан, професионалан и најбољи начин очувати интегритет фондације као установе која пре свега држи до професионалног новинарства а не јефтине и злонамерне пропаганде.


Срдачно,

Иван Максимовић, независни новинар

У припреми

РАДИ СЕ НА:

"“Света и морална дужност модерног новинара, није ништа мања од моралне одговорности свештеника и учитеља. И још је већа, јер је његов утицај шири. Један безобзиран новинар у стању је да распне душу народну на крст греха и злочина, као што је један савестан новинар опет у стању да је васкрсне!"

Свети владика Николај Велимировић

  • Људске приче 57%
  • Поништавање заборава 82%
  • Шта се тренутно дешава 89%
  • Прећутано код других 64%

Контакт

Пишите